бити почасни гост наредог, 62. Међународног београдског сајма књига. Књижевност на немачком језику представиће следеће године на Сајму књига заједно Немачка, Швајцарска, Аустрија и Лихтенштајн, а примопредаји у сали „Иво Андрић„ присуствовали су и амбасадор Швајцарске у Београду Филип Жерар Ге и заменица директора Аустријског културног форума Јелена Глишић.
Дитман је рекао да је за њих велика част што ће следеће године бити почасни гости Сајма књига и додао да је фасциниран великим бројем посетилаца Сајма из читавог региона. Он је приметио да је београдски сајам изузетак у погледу тога што је позвао четири земље да буду почасни гост. „Иако смо у политичком смислу суверене државе, то не важи за културу, јер када је књига у питању, ми смо једно. Сваки аутор пише о својој земљи и култури и на тај начин књиге повезују културе, земље и људе”, истакао је Дитман и поручио да ће за Сајам књига припремити богат и занимљив програм за све генерације.
Амбасадор Ирана, овогодишњег почасног госта, Фахим Пур, осврнуо се на наступ своје земље на Сајму књига, рекавши да су представили мали део своје културе, традиције и историје и приметио да велика посета штанду показује да су људи из Србије и региона заинтересовани за персијску уметност и културу. Подсетивши на слоган „Књиге у руке”, Фахим Пур је рекао да „књиге морају да буду у рукама, а мобилни телефони у yеповима, јер нас књига извлачи из мрака незнања и људе усмерава од агресије ка љубави”.
Председник Одбора Сајма књига Зоран Аврамовић рекао је да су задовољни реализацијом „највећег и најзначајнијег културног догађаја у Србији”. Градска секретарка Ивона Јевтић подсетила је да се од 23. октобра на Сајму књига представило више од 450 директних издавача, међу којима 40 иностраних, да је представљена домаћа и регионална књижевна продукција, нова издања, организован низ предавања и дискусија и обележено неколико значајних јубилеја.
Према оцени већине издавача, како наводи Танјуг организатори су добили прелазну оцену пошто је Сајам деловао “умивено” и услуге као што су тоалети су биле адекватне. Такође, многи излагачи који су ранијих година због лошег распореда или превеликог броја излагача били незадовољни, ове године су добили простор који су захтевали. Организатори су простор за излагање много боље распоредили тако да ове године није било значајних притужби као претходних. Неколико угледних издавача је ове године изостало (Ренде, Фабрика књига, Боока, Паидеиа), који су стекли право да буду у хали 1, међу најбољим издавачима, а њихова места су заузели други, до сада мање експонирани издавачи који су показали да су достојни добијеног места (Пчелица). Што се тиче понуде књига и посетиоци су регистровали да је број нових наслова мањи него претходних година и да су се излагачи појавили са великим бројем реиздања, међу којима је било и књига за које више није било потребе да се плаћају ауторска права. Посетиоци су углавном напуштали Сајам са једном или две књиге а ретки су били они који су као некада излазили са неколико кеса пуних књига. На питање Тањуга зашто је то тако, одговор је гласио да су нове књиге по оцени већине прескупе јер цена која се креће око 1000 динара за броширано издање је по оцени заљубљеника у књигу превисока за такву опрему. Најзанимљивија и најлепша изложбена поставка Сајма била је изложба Ирана на којој су могле да се виде изванредне колор фотографије историјских споменика најлепших делова Исфахана и Техерана и модерна постројења која показују високи степен иранске технологије.
„Геопоетици” новинарска награда
Директору издавачке куће „Геопоетика” Владиславу Бајцу и извршној уредници Јасни Новаков уручене су новинарске награде за најбољег и најпрофесионалнијег издавача, убедљивог победника гласања 25 новинара из 13 редакција. Геопоетика” други пут добија новинарску награду за најбољег издавача, а седми пут је награђена за најпрофесионалнији однос према медијима, што говори да је то „изузетан издавач и добар сарадник медија”.
Комисија је скренула пажњу на нове наслове, које је „Геопоетика” објавила и представила на Сајму књига - књиге Јустејна Гордера, Орхана Памука, Харукија Муракамија, Џулијана Барнса, Дона ДеЛила, Ерленда Луа, као и на нову едицију „Слободни свет” којом желе да понуде на разматрање одговоре на питање „Како даље?”.
Бајац је, захваљујући на награди, рекао да они увек сумњају у оно што раде и да мисли да је то једини начин да се добро ради. Он је нагласио да су осетили да треба кроз „Геопоетику” унети мало „интелектуалног анархизма, јер је он једино што нам је преостало да мало погурамо ствари и помогне нам да постанемо мало ангажованији, али на суптилан начин”.
