нас “оптерећују” и то је непорецива чињеница. Зашто су то књиге које су успеле да пронађу (убедљив) пут до очију и срца читалаца, и зашто “заборављаумо” основно питање - у којој је мери ова проза заиста добра, уверљива и аутентична, уметничка? Шта је заправо ова сага у наставцима, а сада већ и у коментарима, додацима и драми? Лепе, симпатичне књиге, не само за децу, са основним, жељеним елементима карактеристичним (и) за бајку: дете без родитеља, угрожено (као Пепељуга), правда и неправда, храброст и кукавичлук, љубав и мржња, с тим што, наравно, све се, скоро увек, сретно завршава. (Уосталом, срећа је релативан појам.)
“Потероманија” се, по стилу и тематици, налази негде на средокраћи троугла који чине, на пример, класични јунаци какви су Мери Попинс, галерија хероја-чаробњака великог Толкина и јунак научнон фантастичног романа „Ендерова игра” Орсона Скота Карда. Одрастање у ванредним, хипернеобичним условима, са јунаком јаког карактера и необичним даром, урођеним „чаробњачким” атрибутима. Романи (и остало) занатски вешто осликавају два света који се преплићу, са свим могућим узајамним симпатијама, али и антагонизмима, предочавајући истовремено и оно чудесно и оно разумно, где једно другоме не противречи, него се допуњује.
Роулингова није толико врсна списатељица, колико је богиња идеја и реализације. Креативна, непорециво, чак и више него што то њен поетско-језички нерв може да по(д)несе. Али, на добро благонаклоног бистрог читаоца који зна да поштује (оригиналну) причу и заједничку авантуру. Истина да код ње не присуствујемо ерупцији речи и исказа, али смо зато свесни експлозије идеја, литерарног весеља и радозналости.
Заснован на новој оригиналној причи Џ. К. Роулинг, Џека Торна и Џона Тифанија, “Хари Потер и уклето дете” (Евро боок, 2016) осма је прича о Харију Потеру, прва адаптирана за позоришну сцену.
Харију Потеру никад није било лако, а није му лакше ни данас кад је презаузети службеник у Министарству магије, муж и отац троје деце школског узраста. Док се Хари бори с прошлошћу која одбија да остане тамо где јој је место, његов најмлађи син Албус, мора да се суочи с породичним наслеђем које никад није желео. Прошлост и садашњост злослутно се мешају, упозоравајући оца и сина да непријатна истина понекад лежи тамо где је најмање очекујеш... Ово је сиже осмог наставка приче о Харију Потеру, дечаку чаробњаку, из пера Џоане К. Роулинг. За разлику од претходних прича, она је срочена у облику драмског текста, а истоимени позоришни комад који се игра у лондонском Вест Енду, побрао је хвалоспеве угледниих позоришних критичара.
“Дејли телеграф” је тако устврдио да у британским позориштима деценијама није виђено тако нешто, а “Фајнешнел тајмс” духовито примећује да је „креативни тим сјајно извео магију за гомилу Нормалаца”. Романи из серијала о Харију Потеру продати су у готово петсто милиона примерака широм света, преведени на осамдесетак језика и доживели су осам екранизација. Иако је у књижаре у Британији и Америци стигао тек 31. јула (на рођендан своје ауторке), осми наставак, драма “Хари Потер и уклето дете” проглашен је издавачким феноменом године, а у претпродаји је премашио све рекорде претходних књига из серијала.
Уопште не изненађује да је амерички издавач овог драмског текста, с обзиром на незапамћено интересовање фанова, у старту учетворостручио почетни тираж, тако да је још 31. јула широм Сједињених Америчких Држава у продају пуштено укупно 4,5 милиона примерака; за прва два дана, у Америци је продато два милиона књига у тврдом повезу, а током прве недеље у Сједињеним Државама и Великој Британији продато је чак четири милиона! Добар показатељ да магија још увек траје је и податак који је одмах пристигао из највећег британског ланца књижара Њатерстоне, да се по броју продатих примерака у прва 24 сата овај наставак изједначио са претходним делом серијала и да очекују да ће Хари Потер и уклето дете премашити њихов најпродаванији наслов у тој категорији.
Ђорђе Писарев
