In memoriam: Јованка Николић Зивлак (1952–2017)

Ажурирано пре 1 недеља 5 дана

У Накову је сахрањена Јованка Николић Зивлак (16. децембар 1952 - 8. јануар 2017), српска ауторка прозе, поезије и поезије за децу. Дипломирала је на Вишој педагошкој школи

на Универзитету у Новом Саду и Факултету драмских уметности у Београду.

Као песник и приповедач почела је да објављује у листу Индекс, затим Пољима и Златној греди. Била је и сарадник Радија Нови Сад, као и дугогодишњи сарадник на издањима издавачке куће Светови, Адресе и часописа Златна греда.  Објавила је књиге: „Лепет“ (песме), Матица српска, Нови Сад 1980; „О разним стварима“ (песме за децу), Драганић, Београд 1999; „Мену“ (кратке приче), КОВ, Вршац 1985;„Од предвечерја до праскозорја“ (кратке приче), КОВ, Вршац 1994;„Извесни периоди у сто фрагмената“ (роман), Рад, Београд 1997;„Тако сам те волео“ (књига прозе) Драганић, Београд 1999; „Приче из старине“ (роман), Светови, Нови Сад 2006. Била је чланица Друштва књижевника Војводине.

„Њена ненаметљивост не сме да буде разлог да је не упознамо као аутора, јер тиме бисмо изгубили много – ми, а не она. Она је живела у свом свету, свету лепе речи и слике...”, наводе њене колеге писци из ДКВ.

 

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени. Молимо читаоце Дневника да се приликом писања коментара придржавају правописних правила. Строго је забрањено лажно представљање, тј. остављање лажнх података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити објављени. Редакција Дневника има право да не одобри коментаре који су увредљиви, који позивају на расну и етничку мржњу и не доприносе нормалној комуникацији између читалаца овог портала.

Коментари