In memoriam: Мирон Жирош (1936–2016)

У мађарском градићу Казинцбарцики у 81. години преминуо је Мирон Жирош, дугогодишњи новинар у Русинској редакцији РТВ Нови Сад, педагог, правник, публициста и неуморни

демографски истраживач. У русинској културној јавности у Србији био је присутан више од шест деценија, у почетку као учитељ, затим као правник, а после тога пуних 25 година као истакнути културни активиста и радио и телевизијски новинар и публициста.
Новинарску каријеру је започео у “Руском слову”, као радијски новинар писао је прилоге и уређивао Радио новине, затим емисије за село, као и из прошлости Русина.

У време јединствене русинске радио и телевизијске редакције (1976-1980), а и касније, објавио је више запажених документарних прилога на телевизији и неколико телевизијских филмова. Током 25 година новинарског рада добио је низ награда часописа „Светлост“, Друштва новинара Војводине, “Искре културе” КПЗ Војводине, као и Орден рада са сребрним венцем. Велики број написа објавио је у календарима „Руског слова“, годишњаку Друштва за русински језик „Стваралаштво“, часопису рускокрстурског Дома културе „Весник културе“, часопису „Нова мисао“ и годишњаку „Мисли са Дунава“, које издаје Савез Русина и Украјинаца у Вуковару, затим у зборницима научних радова у иностранству „Украјински Карпати“ (Ужгород), и „Студија Украјинаца и Русина”(Њиређхаза). Белетристички радови, путописи, документарни чланци и радио драме (84) објављени су у емисијама Радио Новог Сада, подлистку „Литературне слово“, листу „Руске слово“, омладинском русинском месечнику „Мак“, црквеном гркокатоличком часопису „Звони“ и часопису „Карпатски крај” (Ужгород). На ТВ Нови Сад му је емитована око 80 прилога, а сачуване су у документацији 22 репортаже и документарни филмови, а на радију 101 емисија под насловом “Давно, давно је то било” у трајању од по један сат.

Круна Жирошевог стваралачког рада су његова публицистичко-научна дела. Од 1993. до 2010. објавио је 10 обимних књига на русинском Погледи у прошлост, Жива Горња земља, Нада под туђим небом, Бачванско-сремски Русини код куће и у свету 1745- 1991, I и II том, Драги сине мој, Бачванско-сремски Русини код куће и у свету 1745-2001, том IV до VII, сваки од по више од 500 страница. Током 2014. „Руске слово“ му је објавило књигу Горња земља бачванско-сремских Русина (Пољска Горња земља), И том, у 2015. Друштво за русински језик, књижевност и културу му је објавило друго издање књиге “Амерички човек”, а „Руске слово“ му је ове године објавило ИИ том књиге Горња земља бачванско-сремских Русина (Мађарска Горња земља).

Био је члан Научног друштва „Шевченко“ у Њујорку, као и европског са седиштем у Француској. Сабор Сведржавне русинске самоуправе у Будимпешти му је доделио награду „Анатолиј Ходинка“. До изненадне смрти припремио је рукописе за још 12 нових књига различитог садржаја, који чекају на рецензију, издавача и штампање.

Смрћу Мирона Жороша русинска национална заједница у Србији (а и шире) изгубила једног од најистакнутијих културних и научних прегалаца, чије је име већ више деценија уграђено у темеље русинске привредне и културне историје, нарочито у Србији.

Ђура Лаћак

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести