приповедача и историчара српске књижевности, у преводу Кристине Прибићевић Зорић. Прошло је више од четврт века од како је Павић објавио овај „двострани” или „двополни” роман, инспирисан митском причом о познатим античким љубавницима и њиховој трагичној љубави, због чега дело и носи поднаслов „Роман о Хери и Леандру”.
“Унутрашња страна ветра” чита се са обе стране и окреће као клепсидра, док у његовој средини, у оној празној страни коју је сам писац поставио усред књиге, остаје све што се не може досегнути ни у постојању ни у непостојању. „Митска прича послужила је аутору као полазна основа у стварању романа у коме се две приче, попут двоје љубавника, дозивају кроз време хрлећи једна другој у жељи да се две раздвојене половине некад целовитог бића поново пронађу и споје”, најављује издавач.
Роман „Унутрашња страна ветра” је 1991. добио награду “Борисав Станковић” као најбоља прозна књига.
Н. П.