Сумирајући утиске, наша позната оперска дива и педагог признала је да је била пријатно изненађена одзивом, уз оцену да је томе вероватно допринела и чињеница да је премијерно, лањско издање такмичења такође било организовано на изузетно високом нивоу, тако да су и ти утисци умногоме допринели да се број учесника ове године безмало удвостручи.
– Певачи су дошли не само из Србије и држава региона, него и Белгије, Италије, Холандије, Аустрије, Румуније, Мађарске... Била је приметна разлика у школама, педагошким приступима, али нисмо то оцењивали, него колико је ко у пружио у датом тренутку – каже за „Дневник” примадона Вера Ковач Виткаи, која је била и почасна чланица жирија. – Можда смо код млађих генерација били чак и мало попустиљивији, јер то су ипак њихови први кораци на сцени - а они нису лаки – и нисмо желели да их обесхрабримо, поготово јер су они спрам својих могућности заиста кроз музику исказали оно најлепше, највредније и најснажније што носе у себи.
Подсетимо, идеја о установљењу Међународног такмичења соло певача између 14. и 32. године јавила се као одговор на потребу да Нови Сад, као културни центар са богатом музичком традицијом у којем делује и национална оперска кућа, изнедри и конкурс који ће омогућити тим младим уметницима да стекну неопходно специфично искуство „одмеравања снага“ са колегама из земље и иностранства. Истовремено, циљ је био и да се талентовани певачи кроз музику упознају, али и да у оквиру самог такмичења остваре и развију свој музички потенцијал, стекну извођачку сигурност и сачине репертоар потребан и за друге интернационалне конкурсе.
– Ако погледамо данашњи свет, млади људи који су се посветили уметничкој музици толико су у мањини да их у свакој прилици треба подржати, да их треба неговати – наводи Вера Ковач Виткаи. – Студенти соло певања, реално говорећи, данас имају мало могућности да се представе. И ми смо им кроз такмичење пружили прилику да изађу на сцену и пред озбиљан, компетентан жири да се искажу, да се потврде, да им се подигне самопоуздање, да добију подстицај за даљи рад... А можда некима успех на конкурсу помогне и у даљој каријери или на другим такмичењима...
Лауреат овогодишњег такмичења је, иначе, двадесетшестогодишња сопранисткиња Малезија Миа, студенткиња Факултета музичких и визуелних уметности у Печују у класи проф. Илоне Токоди, док је специјалну награду за извођење соло песме добила четири године млађа сопранисткиња Јована Гардиновачки из класе Ане Алексић Шајер у зрењанинској МШ „Јосиф Маринковић”.
– Чак и када заврше школовање, млади певачи код нас врло тешко долазе до посла - Србија има само две националне оперске куће, а концерти соло песама се јако, јако ретко организују. Стога и не чуди што добар део студената соло певања похађа и друге факултете – економију, педагогију, медицину... Но, они који се определе да остану само у свету музике, морају и сами да се више брину о себи. Када сам ја почињала, држала сам концерте и по школама, па један избор песама за оне из првог разреда, а други за старије ђаке, наступала у фабрикама... Наравно, времена јесу другачија, али млади и данас морају да се труде, морају бити вреднији, амбициознији, нека сами направе концертни програм, нека га нуде. Није то срамота.
Вера Ковач Виткаи указала је и на чињеницу да нису баш ни сви студенти соло певања за оперску сцену. Илустровала је то и примером једног младог учесника такмичења који није бриљирао певајући ни обавезну оперску арију ни Шуберта, али се зато перфектно снашао у једној Гершвиновој композицији.
– Тај младић може, рецимо, бити одличан извођач yеза или забавних мелодија. Уосталом, и није свако за оперског певача. Неко ће певати соло песме, а неко ће се можда пронаћи у народној музици. Али и за добру интерпретацију правих народних песама потребан је школован глас. Узмите само као пример Предрага Цунета Гојковића. Или многе оперске певаче: рецимо, Живан Сарамандић је предивно певао руске романсе. Нажалост, наше су телевизије и радио-станице „освојили” макар какви певачи и певачице којима је неупоредиво важније како изгледају разголићене од тога какав имају глас. Тако се култура у једној земљи не може развијати.
Припреме за треће издање Међународног такмичења соло певача „Вера Ковач Виткаи” већ су почеле. Посла је пуно, јер добри сигнали који су и овог новембра отишли из Новог Сада пут европских музичких центара сами по себи нису и не могу бити довољни. Наравно, доста се тога врти око финансија, јер је из тих разлога и ове године практично до задњег дана одржавање такмичења било неизвесно.
– Надамо се да ћемо и у том смислу успети да поставимо такмичење на чврсте темеље. Такође, од низа педагога већ смо добили најаве да ће следеће године доћи са још више младих певача. Наравно, када је реч о интересовању, доста ће тога зависити и од састава жирија, јер што у интернационалном жирију седе познатија и признатија имена, то је и већи одзив кандидата. Конкретну потврду за то смо и сами добили када се прочуло да ће ове године у жирију нашег конкурса бити чувени мађарски тенор Денеш Гуљаш, иначе директор Опере у Печују. У сваком случају, циљ нам је да из године у годину такмичење расте и да на крају постане један од адута Новог Сада као будуће Европске престонице културе.
Миша Вољчко
