директор издавачке куће „Прометеј” Зоран Колунџија у новосадској Градској кући на промоцији двотомне монографије „Историја Срба у Хабзбуршкој монархији од 1526. до 1918”, капиталног дела четворице овдашњих историчара – др Дејана Микавице, др Ненада Лемајића, др Горана Васина и др Ненада Нинковића.
Ову обимну историографску синтезу, коју су заједничким снагама објавили „Прометеј” и Радио телевизија Војводине, директор РТВ-а Миодраг Копривица оценио је као дело од изузутног значаја за националну културу. „Овакав подухват је јединствен у нашој историографији”, рекао је Копривица, најављујући да РТВ планира да Гутенбергову верзију монографије достојно представи и у аудио, видео и мултимедијаланом формату.
Период од четири века аутори су поделили сходно својим претходним истраживањима. Тако је Ненад Лемајић описао судбоносан сусрет Срба са Хабзбурговцима, синтетишући у два поглавља значај, домете, карактеристике, те социјалне, економске и политичке последице оваквог опредељења, формално посматрано од 1526. до 1683, али са референцама и на крај 15. века, када је заправо, након пада Српске деспотовине, уследио први талас сеоба Срба у угарске крајеве. Ненад Нинковић је, пак, у седам поглавља, закључно са 1788, обрадио време које је пресудно одредило политички и правни статус Срба, почев од Великог бечког рата и царских привилегија, докумената који су им, упркос непрестаним покушајима да се њихов домет ограничи, омогућили просперитет у 18. веку.
Кичму монографије чине истраживања проф. др Дејана Микавице посвећена положају пречанских Срба у периоду од 1788. до 1860, где је он је посматрао улогу Срба шајкаша и граничара, оснивање и развој српских институција и просветно-школских установа, али и анализирао политике сарадње са другим словенским народима у Монархији и њихову борба против мађарске доминације.
Исти аутор је проучавао и значајније теме који се односе на историју Српске Војводине у царевини и хрватско-славонских Срба од 1860. до 1914, док се Горан Васин у монографији примарно посветио историј јужноугарских, босанско-херцеговачких и далматинских Срба у периоду 1860–1914, а заједно са професором Микавицом написао је и поглавља која се односе на преломна збивања у Монархији током српско-мађарског рата 1848–1849, као и у периоду између 1914. и 1918.
– Српски народ је заслужио да има „Историју Срба у Хабзбуршкој монархији”, а не да њену историју пишу и препричавају странци и криво је интерпретирају – рекао је проф. Микавица. – И ми смо одлучили да са том историјом упознамо нашу научну и поготово ненаучну јавност, да укажемо на државотворност једног народа који је чинио тек око пет процената становништва у једној Монархији са преко 50 милиона људи. Народа који је, иако тако малобројан, знао да утемељи своје духовне и просветне институције, и црквено-народне саборе, да оснује своје политичке странке, прве у српству уопште, да осмисли своју националну идеју...
И надам се да ћемо на темељу ове монографије, као и едиције посвећене знаменитим пречанским Србима, у којој су већ објављене књиге о Светозару Милетићу, Михаилу Полит десанчићу, Јаши Томићу и Васи Стајићу – а биће их још осам – боље разумети сопствену историју.
М. С.
