Од почетка с безрезервном подршком колектива Библиотеке „Бранислав Нушић“, који је спремно, поред осталих редовних и додатних активности, прихватио организацију манифестације, изабрани програми гостујућих, у већини наших, понекад и страних уметника, постали су неизоставна културна понуда, али и потреба грађана Новог Кнежевца, што се видело по изузетној посећености прва три концерта.
Ванредно акустичан простор изложбено-концертне галерије Библиотеке био је претесан да прими заинтересоване посетиоце за вече њихове суграђанке, флаутисткиње Милице Томић, која је уз свог колегу с мастер студија на Конзерваторијуму „Ђузепе Тартини“ у Трсту, пијанисту Себастијана Губијана, наступила на отварању Фестивала. Високи просек оцена током студија на Академији уметности у Новом Саду (проф. Лаура Леваи Аксин) и искуство у солистичком и камерном музицирању, млада флаутисткиња је оправдала и огледањем пред својом публиком, опсежним репертоаром обухватајући композиције Франца Шуберта, Лоуела Либермана, Александра Вујића и Сезара Франка.
Прецизна и јасна артикулација тона, лепота течне флаутске кантилене и прецизност украшавања, усклађеност интензитета и израза с клавирском партијом код Шуберта, истицање дуалних расположења између мирно-нежног и захуктало-еруптивног у Либермановој Сонати, красили су извођење дуа Томић-Губијан у првом делу концерта. После усредсређеног и пијететом према аутору надахнутог тумачења, Вујићевог комада „Пита ли Тинке“ (из циклуса „Из Источне Србије“) у имитационим преплетима деоница, публику је посебно одушевила интерпретација Франкове Сонате за флауту и клавир (прерада чувене виолинске сонате) у којој су уметници, свирајући је младалачки заносно и енергично, „испоштовали“ карактер оба инструмента, пуним звуком откривајући и њен медитативан, али и узбудљив садржај, па и једну „сочнију“ контемлативност.
Друго вече „Тисиног цвета“ био је прави духовно-молитвени музички Ин мемориам Александру Вујићу, који су у оспокојавајућем миру новокнежевачке Цркве Светог Архангела Гаврила и Михајла, беспрекорно у сваком гласовном сагласју, дубоко изнијансираном осећању и савршено изговореном тексту, без обзира на језик, приредили Дивна Љубојевић и њен хор „Мелоди“, певајући низ древних антологијских напева православног истока, али и познатих дела Рахмањинова и Кедрова. Био је то прекрасни интермецо у првом тродневном делу фастивала за којим је уследио још један омаж музичком ствараоцу, пијанисти и диригенту Вујићу. Његов оркестар „Симфонијета“ који је основан пре три деценије, у години обележавања своје 30-годишњице, приредио је у оба смисла значајан концерт, припремивши у част свог првог диригента, овог пута у форми гудачког квинтета, Вујићев циклус „Игара“, од менуета до српског кола.
Високи степен компатибилности, али и појединачних солистичких вођења, односно индивидуалних иступа и истицања, наглашавање духовитости, често дисонантних, опорих, али интонативно чистих елемената и понешто „оштријих“ акцената одабраних игара (поређаних по угледу на новију свиту) остварен је на високом професионалном нивоу. Почев од „барокних“ менуета и гавоте, преко „прокофјевског“ марша и два „модернија“ валцера, до сицилијанске тарантеле, страствено обојеног аргентинског танга и српског кола (овог пута у његовој 28. или 29.верзији) с великом концентрацијом пажње пратили смо темпераментно, веома сконцентрисно и надахнуто музицирање виолинисткиња Едит Македонске Торбице и Радмиле Вардалић, виолисте Дејана Роквића, виолончелисте Душана Стојановића и контрабасисте Светозара Вујића Борског. Нека од композиторових остварења чуће се и наредног викенда, у другом сегменту Фестивала камерне музике „Тисин цвет“ у Новом Кнежевцу у извођењу Трија Јосифоски и дуа виолина-клавир у саставу Јелена Роквић и Катарина Хаџи-Антић Татић.
Марија Адамов
