Радови представљени на овој изложби посвећени су згради немачке амбасаде у Београду, бисеру модерне архитектуре у улици Кнеза Милоша која је, како објашњава аутор нестајала пред његовим очима.
Зграда, рад архитекте Богдана Игњатовића, изграђена је 1979. при крају каријере овог аутора који је иза себе имао доста значајних објеката тадашњег Београда, као што су Хотел Славија, Влада Србије, Галерија фресака, три од шест солитера на Ушћу.
Предња фасада на уметника је оставила најјачи утисак, монументална бетонска решетка или симбол бодљикаве жице је највероватније настао под утицајем сећања на логор Берген Белзен у ком је архитекта Игњатовић био заточен у Немачкој током Другог светског рата. Бетонска решетка која се налази испред фасаде требало је првобитно да буде обложена кулијеом, међутим да ли случајно или намерно, овај део пројекта није никада изведен, па голи бетонски стубови и греде дају утисак строге бруталистичке фасаде. По речима Петронијевића, у питању је један од примера несрећне праксе у домену заштите модернистичког архитектонског наслеђа Србије и неразумевања сопствене културне баштине, а сликама и цртежима желео је да посведочи о затворености, одсуству живота и нестајању.
Стефан Петронијевић (Лазаревац, 1991) основне академске студије завршио је 2013. на Факултету ликовних уметности у Београду у класи проф. Слободана Роксандића, а мастер 2015. у класи професора Димитрија Пецића. Члан је УЛУС-а. Учесник бројних ликовних колонија у земљи и иностранству.
Изложба ће моћи да се погледа до 9. марта.
Н. П.
