На изложби ће бити приказан већи део заоставштине Слободана Машића, коју је Музеју током 2017. године поклонила његова удовица и дугогодишња сарадница Савета.
Слободан Машић (1939-2016, Београд) био је један од најзначајнијих уметника који су током протеклих пола века обликовали визуелне комуникације у Србији и Југославији.
Током студија на Архитектонском факултету (1958-1964) упознао је будућу жену и најважнију сарадницу Савету Пухало.
Након завршетка студија, примењује искуства стечена на факултету у дизајну визуелних комуникација.
Тада је радио плакате и каталоге за Дом омладине и Графички колектив, покренуо едицију књига “Независна издања”, основао Студио Структура, графички обликовао разне књиге, часописе “Сусрет”, “НБ'68” и “РОК”, шпице за култне југословенске филмове и започео сарадњу с Битефом и Фестом.
Машићев дизајн за Битеф ће временом постати један од најзначајиних опуса у области визуеланих комуникација у Србији и тадашњој Југославији.
Већ крајем '60-их година прошлог века, Машић је дефинисао своју поетику, првенствено путем креирања чувених идеограма, као што су звезда уписана у круг (знак Студија Структура) или идеограм који чине супротно усмерене вертикалне стрелице (знак Независних издања).
Његова способност да манипулише графичким дизајном омогућила му је да анализира садржај комуникације, сводећи је на симболичку суштину и без сувишне ликовности, он је конструисао површине које су постале преносник значења садржине плаката, књиге или других средстава визуелних комуникација.
У тексту “У трагању за сопственим изразом” у каталогу изложбе Мирослав А. Мушић констатује да је “био неприкосновен у исказивању својих ставова”.
Полазио је са становишта да сваки графички знак, линија и белина имају своје место, симболику и оправдање. Способношћу издвајања успостављао је дијалог са светом. Била су то критичка разматрања вођена графичким језиком са тежњом да се искаже мишљење, став о појединим вредностима, заблудама или утопијама, оценио је Мушић.
Изложба ће бити отворена до 19. октобра.
