Евангелистичка црква је подигнута 1906. године, за потребе панчевачких евангелика, према планововима које су дали архитекти Франц Саболч и Јулијус Пап, и представља важан пример неоготичке архитектуре у нашим крајевима.
Иако је малих димензија, на њему је постигнут склад разуђених маса и сажете декоративности, а значајна је и амбијентална вредност цркве, која положајем, карактеристичном силуетом и доминантном висином дефинише пјацету испред, даје печат и препознатљивост месту на коме неправилна урбанистичка матрица пред архитекту поставља високе захтеве, стоји у одлуци владе објављеној у "Службеном гласнику".
Археолошко налазиште Шуваков салаш - Клиса налази се је око километар источно од насеља Врбар, на површини од 5,5 хектара.
Стручњаци Музеја Војводине из Новог Сада обавили су заштитна археолошка истраживања од 1984. до 1996. године и том приликом утврдили праисторијски хоризонт насеља, средњовековно насеље и гробље (10-15. век), триконхалну цркву (13-15. век) и мањи одбрамбени систем с краја 15. или почетка 16. века.
Изведена археолошка истраживања допринела су да се средњовековни Врбас лоцира на археолошком налазишту и да се боље сагледа и интерпретира период од 10. до 15. века на простору централне Бачке, а у влади сматрају да је од изузетне важности наставак истраживања како би се допунила слика о настанку и развоју овог насеља и цркве која је посебну пажњу привукла необичном појавом бочних конхи.
Значајан допринос чини реконструкција цркве која би била презентована јавности и уведена у туристичку понуду чиме би био обогаћен приказ континуитета историје Врбаса.
Дом штампе у Београду подигнут је у периоду од 1958. до 1961. године према победничком конкурсном пројекту архитекте Ратомира Богојевића (1912-1962) и обликован у духу савремене архитектуре.
У време грађења представљао је новину у области модловања пословних објеката у Србији и представља једно од ретких реализованих дела архитекте Богојевића, на којем је аутор у пуном смислу демонстрирао врхунску способност у решавању организације простора и остварио јединствену ликовну представу прецизних структуралних веза и детаља.
Сматра се најзначајнијим остварењем у Богојевићевом стваралачком опусу, што добија додатно на значају имајући у виду кратак животни и радни век овог аутора, а настао је за потребе смештања две институције - Културног центра Београда и Савеза новинара Југославије.
Дом штампе по свом урбанистичком положају и ликовној структурацији представља, према оцени Владе Србије, најзначајнији послератни допринос уобличењу Трга републике, једног од најстаријих делова градског језгра, и показује ауторов став према непосредној околини, коју чине објекти значајних културно-историјских и архитектонско-урбанистичких вредности.
Мађарска реформаторска црква у Дебељачи зидана је од 1830. до 1838. године на темељима старе цркве која је изгорела у пожару.
Пројактант је био инжењер Шагок Аладар, а данашњи монументални облик добија 1938. године након већег реновирања.
Солидност градње, монументалност и декоративни елементи указују на просторно-архитектонске и стилске вредности од већег значаја, а специфичности које одликују реформаторске цркве дају овом здању квалитет реткости, наведено је у одлуци Владе Србије.
