Подсетимо, ВМХ је основан 2006. са идејом да као професионални ансамбл, с обзиром на то да његову окосницу чине академски образовани певачи којима је музичка уметност професија, унапређује и афирмише хорско певање диљем Војводине, али и достојно представља домете овдашњег хорског певања у иностранству.
Репертоар ансамбла обухвата сва значајна хорска дела различитих епоха, од Мокрањца, Христића, Тајчевића, Славенског , до Хајдна,Тањејева, Рахмањинова, затим композиције наших савремених аутора – Штаткића, Александре Вребалов, Остојића, Ковачевића, Кираља, Јасмине Митрушић... све до извођења најзахтевнијих вокално-инструменталних форми, попут сценске кантате Кармина Бурана Карла Орфа, Фореовог Реквијема или лане Бетовенове Девете симфоније.
– Нисмо, нажалост, из финансијских разлога били у могућности да годишњицу обележимо извођењем пројеката које смо желели и планирали – каже за „Дневник” диригент хора Андреј Бурсаћ. – Али себи и публици дугујемо бар један концерт на којем бисмо се осврнули на протеклих 10 година, да покажемо да смо још увек ту, да вредно радимо!
Војвођански мешовити хор се у протеклој деценији трудио и да хорску музику учини што доступнијом, да се приближи публици, али не и да јој подилази, те је стога наступао у безмало сваком крају Војводине, певајући при томе не само дела из корпуса класике, него и „лакше ноте”, наравно увек инсистирајући на томе да извођења буду на највишем уметничком нивоу. Подсетимо, хор је пре неколико година пратио велику америчку звезду госпела Волтера Витмана, имао веома успешну сарадњу са Суботичким тамбурашким оркестром, а наступи са Новосадским биг бендом већ су постали традиција. Но, једна од важнијих улога ВМХ свакако је у промоцији савременог домаћег хорског стваралаштва...
– Војвођански мешовити хор је и до сада изводио дела савремених домаћих аутора. Тим путем ћемо наставити и у будућности. Ипак, није лако однеговати овакав ансамбл, у њега треба и улагати. Али имам позитивна размишљања о периоду који је испред нас и могућностима даљег развоја Војвођанског мешовитог хора. Искрено се надам се да ће тако и бити.
М. Стајић
