Драму о данском принцу којег ће, као у најбољем трилеру, потрага за истином о смрти оца довести до праве и страшне истине о свету на који је осуђен, режира Никола Завишић. Овај редитељ је у СНП-у поставио две култне представе – Чекајући Годоа на усијаном лименом крову Бранка Димитријевића и ЗДРАВ(о) ЖИВОТ(е)/ Хигх Лифе Лија Мекдугала, а његов Хамлет ће нас, како најављују у нашем најстаријем театру, увести у мрачне лагуме и тајне пролазе Српског народног позоришта, и видећемо да ли и зидови СНП-а имају уши, као они у Елсинору, и је ли нешто труло и у Србији, као у Хамлетовој Данској...
Трагедија којом ће се СНП придружити обележавању великог Шекспировог јубилеја, 400 година од смрти, биће и први званични ангажман младе Нине Рукавине као чланице ансамбла Драме, у који је примљена убрзо по премијери комада Шине или Бог нас погледао Милене Марковић, у режији Душана Мамуле.
– Пресрећна сам јер ме чекају нове улоге – каже нам Нина Рукавина. – При томе припремати Хамлета одмах на почетку каријере је заиста привилегија: радим и учим занат, а одговорност осећам још од студија, јер су нас професори учили да одговорно приступамо свакој улози.
Професорка Јасна Ђуричић вас је учила да не гајите илузије о позоришту, да треба да радите сами и будете спремни да оснујете сопствене трупе.
– Сугерисала је да не седимо скрштених руку него да сами радимо. И није причала бајке, јер мало је запослених младих глумаца. Припремила нас је да сами правимо представе и своја позоришта. Колегиница с класе храбро оснива театар, а ми смо још на студијама поново покренули позориште „Промена“.
Да ли нам је култура небитна, када се за њу издваја тако мало новца?
– Народ без културе нема идентет! Сваке године је све мање премијера због пара, али не мислим да млади глумци треба да се лише хонорара да би представе настале. И они морају да живе. Треба пажљиво бирати пројекте који заслужују новац, а могу бити и успешни и добри, па би било публике. Али људи немају пара ни за овако јефтине улазнице, па се тако вртимо у зачараном кругу.
Јасна Ђуричић упозорава да и младима који добију запослење даровитост не помаже јер се брзо утопе у атмосферу запарложених институција?
– Млади уносе свежину и мотивишу старије колеге. Више нас – већа је и та снага. У Шинама нас је четворо младих глумаца, а и редитељ је млад. Охрабрује ме што и у Хамлету има тек свршених студената, а ту је и асистенткиња редитеља, студенткиња драматургије. Вода не разбија камен одмах, али кап по кап и стена пуца.
Како видиш позориште са сцене, а како из гледалишта?
– Позориште је простор истине и огледало живота. На сцени тражим истину у себи, а као гледалац желим да је видим и осетим.
Е. Н. Л.
