Академија је саопштила да му је награда додељена за "уметност сећања, са којим оживљава најневероватније људске судбине и открива живот".
Главне теме Модианових дела су питања сећања, заборава, идентита, кривице, а његов опус посвећен је највећим делом нацистичкој окупацији током Другог светског рата и њеним последицама у Француској. Критика Модиана представља као врхунског приповедача “одуства и празнине, тајне и нестанка”. Аутор је 30 дела, а најновији му је роман "Поур љуе ту не те пердес пас данс ле љуартиер".
У Србији је објављено више његових дела. После романа “Изгубљени крај”, у “Нолиту” 1989, следе романи "Родослов", "Дора Брудер", "Те незнанке", "Мала принцеза", "У кафеу изгубљене младости" у издању београдског издавача “Стубови културе”. Аутор је и књига за децу, сценарија... Према роману "Лакомб Лусијен" снимљен је и филм. Модиано је добитник бројних француских и еврпских признања, укључујући Награду француске академије, Награду књижара и издавача, Гонкурову награду за роман године.
Модиано је једном приликом указао да је на његов рад највише утицао сусрет са Рејмондом Кеноом који га је 1968. увео у свет издаваштва и од тада он живи од свог списатељског дара. Почетно раздобље обележио је његов однос с прерано преминулим братом којем су посвећена сва дела до 1982. године.
Модиано је био један од фаворита кладионичара који сваке године предвиђају ко ће добити ово престижно књижевно признање и победио је овогодишње конкуренте међу којима су били кенијски писац Нгуги ва Тионго, јапански аутор Харуки Мураками, белоруска књижевница Светлана Алексијевич и сиријски песник Адонис и многи други. Чланови Академије ове године бирали су добитника са листе од 210 имена.
Добитнику припада новчана награда (ове године износи осам милиона шведских круна или 1,1 милиона долара), диплома и медаља коју је дизајнирао шведски вајар Ерик Линдберг, а представља младића који седи под стаблом ловора слуша и записује песму Музе. На медаљи су угравиране речи из Вергилијеве "Енеиде": Они који су својим знањем учинили живот на земљи бољим”.
Нобелове награде додељују се од 1901, за достигнућа у науци, књижевности и миру. Назване су по Алфреду Нобелу, изумитељу динамита.
Н. Попов
Носталгија пустоловног детињства
У биографији Патрика Модиана наведено је да је рођен 1945. у Паризу. Отац му је био Јеврејин пореклом из Александрије, а мајка Белгијанка која је у Париз дошла 1942. покушавајући да се пробије као комичарка. Родитељи који су се упознали у окупираном Паризу живели су напола у тајности. Млади Патрик провео је цело детињство у атмосфери натопљеној "отровним воњем окупације", повезаној са очевим проблематичним везама и причама које је слушао. Лутајући између школе и хотела, између одсутнога оца и мајке на турнеји, врло рано је био препуштен сам себи. Сачувао је из свога пустоловног детињства прву носталгију, која се одражава у готово свим његовим романима и која је окрутно прекинута трагичном смрћу млађега брата 1957. којем је посветио своје прве књиге. Школе је похађао у неколико градова француске провинције и у Паризу, али студије никада није уписао. Од 1967. професионални је писац.