Нобелова награда за књижевност Патрику Модиану

Па­трик Мо­ди­а­но (69) је­дан од нај­зна­чај­ни­јих фран­цу­ских пи­са­ца дру­ге по­ло­ви­не 20. ве­ка, ово­го­ди­шњи је до­бит­ник Но­бе­ло­ве на­гра­де за књи­жев­ност, са­оп­шти­ла је Швед­ска ака­де­ми­ја, на­звав­ши га "Мар­се­лом Пру­стом на­шег вре­ме­на".

 Ака­де­ми­ја је са­оп­шти­ла да му је на­гра­да до­де­ље­на за "умет­ност се­ћа­ња, са ко­јим ожи­вља­ва нај­не­ве­ро­ват­ни­је људ­ске суд­би­не и от­кри­ва жи­вот".

Глав­не те­ме Мо­ди­а­но­вих де­ла су пи­та­ња се­ћа­ња, за­бо­ра­ва, иден­ти­та, кри­ви­це, а ње­гов опус по­све­ћен је нај­ве­ћим де­лом на­ци­стич­кој оку­па­ци­ји то­ком Дру­гог свет­ског ра­та и ње­ним по­сле­ди­ца­ма у Фран­цу­ској. Кри­ти­ка Мо­ди­а­на пред­ста­вља као вр­хун­ског при­по­ве­да­ча “оду­ства и пра­зни­не, тај­не и не­стан­ка”.  Аутор је 30 де­ла, а нај­но­ви­ји му је ро­ман "По­ур љуе ту не те пер­дес пас данс ле љу­ар­ти­ер".

У Ср­би­ји је об­ја­вље­но ви­ше ње­го­вих де­ла. По­сле ро­ма­на “Из­гу­бље­ни крај”, у “Но­ли­ту” 1989, сле­де ро­ма­ни "Ро­до­слов", "До­ра Бру­дер", "Те не­знан­ке", "Ма­ла прин­це­за", "У ка­феу из­гу­бље­не мла­до­сти" у из­да­њу бе­о­град­ског из­да­ва­ча “Сту­бо­ви кул­ту­ре”. Аутор је и књи­га за де­цу, сце­на­ри­ја... Пре­ма ро­ма­ну "Ла­комб Лу­си­јен" сни­мљен је и филм. Мо­ди­а­но је до­бит­ник број­них фран­цу­ских и еврп­ских при­зна­ња, укљу­чу­ју­ћи На­гра­ду фран­цу­ске ака­де­ми­је, На­гра­ду књи­жа­ра и из­да­ва­ча, Гон­ку­ро­ву на­гра­ду за ро­ман го­ди­не.

Мо­ди­а­но је јед­ном при­ли­ком ука­зао да је на ње­гов рад нај­ви­ше ути­цао су­срет са Реј­мон­дом Ке­но­ом ко­ји га је 1968. увео у свет из­да­ва­штва и од та­да он жи­ви од свог спи­са­тељ­ског да­ра. По­чет­но раз­до­бље обе­ле­жио је ње­гов од­нос с пре­ра­но пре­ми­ну­лим бра­том ко­јем су по­све­ће­на сва де­ла до 1982. го­ди­не.

Мо­ди­а­но је био је­дан од фа­во­ри­та кла­ди­о­ни­ча­ра ко­ји сва­ке го­ди­не пред­ви­ђа­ју ко ће до­би­ти ово пре­сти­жно књи­жев­но при­зна­ње и по­бе­дио је ово­го­ди­шње кон­ку­рен­те ме­ђу ко­ји­ма су би­ли ке­ниј­ски пи­сац Нгу­ги ва Ти­он­го, ја­пан­ски аутор Ха­ру­ки Му­ра­ка­ми, бе­ло­ру­ска књи­жев­ни­ца Све­тла­на Алек­си­је­вич и си­риј­ски пе­сник Адо­нис и мно­ги дру­ги. Чла­но­ви Ака­де­ми­је ове го­ди­не би­ра­ли су до­бит­ни­ка са ли­сте од 210 име­на.

До­бит­ни­ку при­па­да нов­ча­на на­гра­да (ове го­ди­не из­но­си осам ми­ли­о­на швед­ских кру­на или 1,1 ми­ли­о­на до­ла­ра), ди­пло­ма и ме­да­ља ко­ју је ди­зај­ни­рао швед­ски ва­јар Ерик Линд­берг, а пред­ста­вља мла­ди­ћа ко­ји се­ди под ста­блом ло­во­ра слу­ша и за­пи­су­је пе­сму Му­зе. На ме­да­љи су угра­ви­ра­не ре­чи из Вер­ги­ли­је­ве "Ене­и­де": Они ко­ји су сво­јим зна­њем учи­ни­ли жи­вот на зе­мљи бо­љим”.

Но­бе­ло­ве на­гра­де до­де­љу­ју се од 1901, за до­стиг­ну­ћа у на­у­ци, књи­жев­но­сти и ми­ру. На­зва­не су по Ал­фре­ду Но­бе­лу, из­у­ми­те­љу ди­на­ми­та.

Н. По­пов

 

 Но­стал­ги­ја пу­сто­лов­ног де­тињ­ства

У би­о­гра­фи­ји Па­три­ка Мо­ди­а­на на­ве­де­но је да је ро­ђен 1945. у Па­ри­зу. Отац му је био Је­вре­јин по­ре­клом из Алек­сан­дри­је, а мај­ка Бел­ги­јан­ка ко­ја је у Па­риз до­шла 1942. по­ку­ша­ва­ју­ћи да се про­би­је као ко­ми­чар­ка. Ро­ди­те­љи ко­ји су се упо­зна­ли у оку­пи­ра­ном Па­ри­зу жи­ве­ли су на­по­ла у тај­но­сти. Мла­ди Па­трик про­вео је це­ло де­тињ­ство у ат­мос­фе­ри на­то­пље­ној "отров­ним во­њем оку­па­ци­је", по­ве­за­ној са оче­вим про­бле­ма­тич­ним ве­за­ма и при­ча­ма ко­је је слу­шао. Лу­та­ју­ћи из­ме­ђу шко­ле и хо­те­ла, из­ме­ђу од­сут­но­га оца и мај­ке на тур­не­ји, вр­ло ра­но је био пре­пу­штен сам се­би. Са­чу­вао је из сво­га пу­сто­лов­ног де­тињ­ства пр­ву но­стал­ги­ју, ко­ја се од­ра­жа­ва у го­то­во свим ње­го­вим ро­ма­ни­ма и ко­ја је окрут­но пре­ки­ну­та тра­гич­ном смр­ћу мла­ђе­га бра­та 1957. ко­јем је по­све­тио сво­је пр­ве књи­ге. Шко­ле је по­ха­ђао у не­ко­ли­ко гра­до­ва фран­цу­ске про­вин­ци­је и у Па­ри­зу, али сту­ди­је ни­ка­да ни­је упи­сао. Од 1967. про­фе­си­о­нал­ни је пи­сац. 

 

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести