није преведена на српски. Издавачка кућа “Лагуна” je саопштила да ће у првој половини 2016. године објавити две њене књиге: „Чернобиљска молитва“ биће објављена до пролећа, а „Дечаци од цинка“ на лето следеће године. Обе књиге ће превести Ениса Успенски, доценткиња на Факултету драмских уметности у Београду. Књигу прозе „Дечаци од цинка“ Светлана Алексијевич је објавила 1990. године, а бави се совјетским ратом у Авганистану. Ауторка нам предочава истину совјетско-авганистанског рата: убијање и сакаћење, срамоту и уништене животе ветерана који су се вратили кући. Ово је јединствен, тежак и упечатљив увид у реалност рата, најављује издавач.
У „Чернобиљској молитви“ Светлана Алексијевич се бави последицама нуклеарне катастрофе у Чернобиљу, а књига је први пут објављена 1997. Ауторка је интервјуисала више од петсто очевидаца, укључујући ватрогасце, ликвидаторе (чланове тима задужене за „чишћења“), политичаре, лекаре, физичаре и обичне грађане у периоду од десет година. Књига нам приближава личне трагедије које је донела несрећа у Чернобиљу, истражује искуства појединаца и како је катастрофа утицала на њихове животе.
Белоруска списатељица Светлана Алексијевич мало је позната овдашњој јавности, а светску славу стекла је неком врстом литерарног журнализма. Мајка јој је Украјинка, а отац белоруски војник који је по завршетку службе породицу повео у Белорусију. Светлана је радила у локалним медијима као новинарка, а за књижевни рад, пре Нобелове, добила је неколико мнеђународних награда, између осталих Хердерову и Мировну награду немачких књижара у Франкфурту.
Четрнаеста је добитница најпрестижнијег књижевног признања, а позната је и по истраживачком новинарском раду у домовини. Напустила је Белорусију 2000. године због сукоба са Лукашенковим режимом. Живела је у Паризу, Гетеборгу и Берлину. Вратила се у Минск 2011. године.
Р. Л.
