Новосадска концептуала и на филму

Један од препознатљивих и често спомињаних културних топонима Новог Сада, јесте Трибина младих. Иако и данас постоји истоимени клуб у Културном центру Новог Сада,

Трибина младих заузима много значајније, готово историјско место. Она представља седиште живота уметничких неоавангарди друге половине 20. века, које су у битној мери одредиле ток и појаву каснијих праваца у уметности, али и у општој култури или урбаном имиyу града.

Ускоро ће пред нама бити филм “Друга линија” Ненада Милошевића, докуметарац који говори управо о Трибини младих с краја шездесетих и почетка седамдесетих година 20. века. Филм ће премијерно бити приказан 16. маја, на предстојећем “Белдоксу”, фестивалу докуметарног филма у Београду, а сценариста и редитељ Ненад Милошевић каже да на јесен планира обимније представљање, кроз пројекцију праћену разговорима и изложбом.

Милошевић припада млађој генерацији уметника од оних са Трибине младих, па се логично намеће питање интереса за тему коју је одабрао. Објашњава да је у сусрету са новосадском урбаном културом средином деведесетих имао осећај да ту има и нешто друго. Преко музике бендова “Луна” и “Обојени програм”, али и преко колеге Саболча Толнаија на Академији уметности у Новом Саду, интуитивно је наслућивао нешто што ће га чекати десет година после - “Трајни час уметности” центра “Куда.орг” у Музеју савремене уметности Војводине, који је окупио Лазара Стојановића, Латинку Перовић, Желимира Жилника, Балинта Сомбатија, ревитализујући причу о перформансу “Јавни час уметности” групе “Јануар, фебруар...” и целом концепту деловања уметника новосадске неоавангарде.

- Тада сам схватио да ме осећај није преварио и да иза оних остатака које сам сусретао стоји цела прича - каже Милошевић, пред конференцију за новинаре у Београду. - Схватио сам да она, сем у фрагментима, није испричана, да су актери расположени за њу и да је право време за документ као што је филм, који остаје.

Битан део структуре филма представља истраживање, реконструкција и извођење конкретних уметничких радова и акција, реализованих у сарадњи са самим уметницима. Снимано је на локацијама у Новм Саду, Суботици, Београду, Загребу, Будимпешти, Љубљани, Копру и Шемпасу, а осим уметника, ауторској екипи сарадњом су помогли и Колекција Маринко Судац, Музеј савремене уметности Војводине, Егзит фондација, Модерна галерија Љубљана, Трећи програм Радија Београд, Радио телевизија Србије, Галерија “Ликовни сусрет” Суботица, Центар за нове медије “Куда.орг”, МКЦ Копар, Етнографски музеј Љубљана, Историјски архив града Новог Сада. Проду енти филма су “МРВ”, “Кино клуб”, “Друга линија”, а подржали у га и Филмски центар Србије, Покрајински секретaријат за културу и јавно информисање, Радио телевизија Војводине.

И. Бурић

Импресивна листа наратора
Мишко Шуваковић, Изток Геистер Пламен, Јеша Денегри, Марко Погачник, Нашко Крижнар, Ото Толнаи, Славко Богдановић, Слободан Тишма, Томаж Шаламун, Желимир Жилник, Предраг Вранешевић, Вујица Решин Туцић, Каталин Ладик, Божидар Мандић, Владимир Копицл, Балинт Сзомбати, Горан Трбуљак, Бранко Вучићевић, Раша Тодосијевић, Небојша Миленковић, Чедомир Дрча, Карпо Година, Синиша Туцић, актери су филма “Друга линија” који у своје име говоре о Трибини младих у Новом Саду, у време такозване “новосадске концептуале”. Они су и колективни наратор филма, како то објашњава његов редитељ и сценариста.
 

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести