пијанистичко такмичење - Пиано меморијал “Исидор Бајић”. Као солиста на концерту ће наступити руски пијаниста Јевгениј Стародубцев, освајач И награде у Ц категорији и титуле Лауреата претходног издања Меморијала, одржаног марта 2014.
Јевгениј Стародубцев је рођен 9. децембар 1981. Са свега десет година примљен је у Централну музичку школу у Москви, где је 1999. окончао прву фазу школовања на одсецима за клавир и композицију. Потом је уписао најпре студије композиције на московском Конзерваторијуму (1999), а онда и студије клавира годину дана касније. У класи чувене Наталије Трул дипломирао је 2006, да би јој неколико година касније, тачније од 2011. до 2015, био и асистент. Добитник је бројних награда на интернационалним пијанистичким такмичењима (Италија, Норвешка, Канада), те одржао бројне реситале у Француској, Немачкој, Холандији, Италији, Хрватској…
Били сте такмичар на 7. меморијалу “Исидор Бајић”. Сада, две године касније, наступате као солиста на концерту Свечаног отварања и учествујете у раду жирија?
– Ово је први пут да будем члан жирија тако респектабилног такмичења и веома сам захвалан уметничком директору Меморијала, Дориану Лељаку, који ме је позвао. Ипак, те улоге се помало прибојавам, како због велике одговорности и тако и због чињенице да сам ја у тој улози. Иначе, искрено волим Србију, за мене је увек задовољство доћи овде. И веома сам срећан што имам ту част да наступим на Гала вечери..
У октобру 2014. одржали сте први солистички концерт у Србији, на Коларцу?
– Мислим да је сала Коларачеве задужбине једна од најбољих дворана у којима сам наступао. Ако не и најбоља. Клавир је био изванредан, акустика – невероватна! Био сам презадовољан и волео бих да тамо наступим поново.
Уписали сте Централну музичку школу када сте имало 10 година. У чему је значај и предности часова клавира за децу у том узрасту? По Вашем мишљењу и из Вашег искуства, да ли је могуће је препознати најпогоднији тренутак за почетне часове клавира?
– Чињеница је да сам уписао Централну музичку школу као десетогодишњак. Али почео сам да свирам клавир две године раније, када сам имао 8. И даље осећам да је то чак било исувише касно за почетак. Мислим да је најбоље време за прве часове клавира узраст од 5 или 6 година. Значај тих првих клавирских лекција у детињству је огроман. У том периоду се уче основе. Да сам почео раније, не бих имао многе потешкоће које су уследиле.
Ко су били ваши музички и узори уопште када сте били млађи?
– Када сам имао 7 година, волео сам цртаће, филмове о суперхеројима и битке са ласерима. Као тинејyер, почео сам да слушам хард рок и хеви метал - Дееп Пурпле, Ронние Јамес Дио и Металика су били богови за мене. Потом је уследила фаза у којој сам се потпуно посветио Шостаковичу и музици Густава Малера. Читао сам Достојевског, Камија и Керкегора. Нешто касније сам се заљубио у Шенберга и Нову бечку школу. Сада су моји омиљени композитори Прокофјев и Брамс.
Које су ваше омиљене стратегије за вежбање?
– Занимљиво питање… За мене сада постоји само једна стратегија: наћи проблем и решити га у што краћем року. Време је сувише драгоцено да би се трошило на вежбање. Тако да све што треба да урадиш јесте да разумеш зашто си запео на одређеном месту и да пронађеш најбржи начин да престанеш да грешиш. Наравно, ако је могуће, јер постоје одређена места која заиста захтевају много времена за вежбу.
Која награда има највећи значај у вашој каријери и зашто?
– Ниједна од њих се не издваја по нарочитом значају у мојој каријери. Али можда је мој највећи успех ИИ награда на Хоненс клавирском такмичењу у Калгарију (Канада). Добио сам тим поводом и неке ангажмане на 2-3 године, а онда сам престао да идем на конкурсе. Можда сам изгубио жељу или нисам препознавао неке могућности које су ми биле пружене. Тек, чињеница је да у овом тренутку не могу да се похвалим неком импозантном каријером, али, искрено, никад, нисам ни покушавао да је изградим.
Маја Ловренчић
