Од сајма до сајма: Зовем се Луси Бартон

Наравно да би била немогућа мисија у једном кратком тексту – а богами и у огромном! – заиста споменути све што су наши вредни издавачи објавили од сајма до сајма.

 Било је прилике, а биће још, поготово током бурних сајамских дана, да се о томе проговори. Управо зато, могући поглед подразумева одабрани угао, који је, наравно, личан. Он у овом случају подразумева фокус на симпатичној, релативно новој  издавачкој кући и преведеној књижевности којом се, углавном, баве.

Дакле, издавачка кућа “БООКА”, настављајући упорно да објављује готово један наслов недељно и то изразито профилисаних књига, превода, најбољег (и разноврсног) из савремене (светске) прозе, објавила је сјајан наслов још боље ауторке; у питању је кратки роман “Зовем се Луси Бартон” америчке ауторке Елизабет Страут.

“Сажета и спектакуларна”, каже критичар “Вашингтон поста” поводом ове књиге. “Зовем се ’Луси Бартон’  је паметна и обазрива у сваком погледу. Ово је истовремено књига уздржаности и књига велике отворености и мудрости. Почиње чистом, чврстом структуром и наративном дистанцом налик на бајку, али потом постаје интимнија и прожета импровизацијама, тако да се повремено ближи ауто-прози таквих писаца као што су Карл Уве Кнаусгор и Рејчел Каск. Страутова се овде поиграва формом, начинима да дође до приче, а опет ништа није ни бојажљиво нити претерано насумично”.

Наративна поставка је једноставна: Луси Бартон се опоравља од наизглед једноставне операције, а опоравак траје непредвиђено дуго. Њена мајка, са којом Луси много година није разговарала, долази јој у посету, у болницу. Тако се ствараоснова за мајсторско самоиспитивање приповедачице, јунакиње-нараторке Луси, а страутова нам, корак по корак, исписује причу која тече независно и назаустављиво.

У питању је нека врста одложеног приповедања, које читаоцима нуди буквално огољен поступак, у складу с оним (пост)модернистичким тежњама да известан посао око тематског и мотивацијског дела мора да обави и сам читалац. Тако приповедач, тј. писац казује и више него што му је била намера, па се испод буквалног, транспарентног наративног слоја, појављују и никад изговорене истине о тешком детињству и злостављавању родитеља.

Тако овај кратки роман, који се наизглед држи става да су збиљску непријатељи романа заплет, ликови и тема, заправо нуди управо то: и јаке ликове и заплет и изузетну тему.Нови Борхес, али лаганог ритма, је амерички кибернетичар Тед Ћанг (кинеско име Ћанг Фенг-Нан), писац који објављује мало, али зато има култни статус, не само у жанру фантастике, тј. научне фантастике, којој, по сили наративних стратегија и тема припада и чију је књигу прича такође објавио овај издавач.

Могло би се говорити о његовим стремљењима ка класично-митско-аисторијској тематици леенгвиновског опредељења, али не треба се заваравати: постоје у његовој збирци “Приче твог живота” и оне које су стратегијски чисти СФ, односно чиста фантастика у домену модерних игара са науком које, бар када је Америка у питању, могу лако да прарасту у холивудске блокбастере, попут прича “Дељење нулом” или “Прича твог живота”, а све је објављено у преводу жанр мајстора Горана Скробоње.

Мешавина науке, алхемије и мистике, да и не спомињемо тајна знања Кабале (“Седамдесет два слова”), игра са временом у “Причи твог живота”... од приче до приче Тед Ћанг мења фокус, гледиште и таматику, али се држи генералног става да именовати значи истовремено и “створити”, па тако и његови јунаци, именовани у оквиру књижевности, постају реални, уколико смо “прави” читаоци способни да се предамо збиљи и уверљивости књижевног исказа.
Како изгледа када двојица интелектуалаца укрсте пера, суоче мишљења на најразличитије теме и успут открију неке од најзанимљивијих детаља из богатих биографија, читаоци могу сазнати у књизи „Државни непријатељи” Мишела Уелбека и Бернара-Анрија Левија, коју је објавила „Боока”. Хваљени и куђени, награђивани и јавно нападани и клеветани, обожавани и омрзнути, Уелбек и Леви спадају међу европске интелектуалце око којих се ломе копља, а јавност дели у два зараћена табора.

Критичар листа „Гардијан” Стјуарт Џефриз приметио је да Леви не може да парира Уелбековој јеткој духовитости, читаоцима познатој још из његових романа, с којом он сугерише, рецимо, да би опоравак француске привреде морао да се темељи на угађању азијским туристима, жељним сира, романичких цркава и ушећерене пачетине.

Одабрали смо само три наслова, из продукције само једног издавача, узимајући у обзир искључиво преведене наслове, а текст се примакао крају!
Треба ли убедљивији аргумент о океану књига који нам је понуђен на овогодишњем Сајму?

Ђорђе Писарев

 

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести