обележити 25 година рада и делом наговестити оно што ће публика, пре или касније чути на њиховом новом, овога пута концертном издању, које је у припреми. Тим поводом разговарали смо са гитаристом Ненадом Пејовићем који је у бенду од 2003. године.
Када сте 2008. објавили албум „Девети живот”, живели смо релативно нормалније у поређењу с 90-тима и овим што живимо данас. Како у том контексту да тумачимо „Прекиде поново”?
– „Прекиди поново” не могу тако да се тумаче, али је чињеница да је до прекида неког “сна”, који смо почели да живимо после петокотобарских промена, дошло. „Прекиди поново“ је прва нова песма с којом излазимо у јавност после објављивања још актуелног албума „Воља за ноћ“ и, као и остале песме, отворена је за тумачење. У време кад смо снимили „Девети живот“ прилике су, истина, биле нешто лагодније него у претходној декади. То што нама година у којој се одваја део државне територије уз традиционалну деструкцију и насиље, у којој отпочиње пројекат испирања мозга путем мењања индивидуалне и колективне историје због ситносопственичких интереса, а све на фону највеће светске економске кризе у новије доба, то што, дакле, такав амбијент може да се повеже са речју „нормално“, више говори да су овде речи о сновима и перспективама потрошене, чак за неко време и сахрањене после 2003. Свет се, међутим, увек мења и верујем у неки леп прекид стварности или нову платформу коју ће изнети маргинализованих 0,02 процента становништва, док остатак популације пословично и даље мртвим сном спава.
Четврт века бенда, седам албума, сијасет свирки, специфичан звук и Оливеров вокал, обезбедили су вам завидно место на овдашњој сцени. Да ли бисте и шта, евентуално, мењали да можете?
– Ми смо видели да је код нас „прошлост неизвеснија од будућности“, што значи да бих могао доста тога да променим, ево, на пример, скицирајући до сада пређени пут бенда. Тако бих могао да кажем да смо продали милионе плоча, свирали безброј концерата на свим континентима итд. Сад би требало ово да разрадим, изнајмим услуге неке америчке ПР агенције и онда следи уходани друштвени инжињеринг, па се видимо за годину-две на нашем концерту у „Арени“. Али, стварност говори да су тих седам албума, које смо до сада снимили, прилично различити један од другог и ако протрчите кроз њих, чућете како смо се односили према променама, а тако би требало да се настави и у будућности.
Наглашенији гитарски звук, утисак је, ублажио је стилску разлику коју сте дуго неговали у поређењу с већином бендова?
– Могуће да је тако, али моје запажање је да су наглашеније гитаре допринеле већој комуникативности бенда. У време када смо формирали језгро нове поставе, актуелан је био ривајвл гаражног, панк, пост-панк звука који са ове дистанце делује као манир без супстанце у односу на узоре. Но, већ у текућој декади популарна култура постала је клише са покретне траке који задовољава потребе зомбираних потрошача. Нама је био циљ да са максималном слободом израза сваког појединца у бенду, што је више могуће, усвојимо и искористимо наслеђе највеће културне револуције 20. века.
Како се одвија припрема „новог материјала”, постоји ли радни назив и када публика може да очекује званично објављивање?
– Поред објављеног сингла ,,Прекиди поново“, завршавамо концертни албум који би требало да се појави у првој половини следеће године.
Шта бисте фановима поручили за крај?
– Није ово крај, краја нема, срешћемо се ми опет, колико већ на концерту у „Фабрици“.
Сава Савић
Отворени за сарадњу
Певач ККК Оливер 2012. гостовао је на песми „Систем машина” са албума „Суперхероин“ новосадског бенда Генерација без будућности. Да ли се можда може очекивати неки „реванш„ на вашем будућем материјалу, без обзира на то што ГББ тренутно није активан?
– Роберт из ГББ се већ неколико пута „реванширао“ на нашим концертима на којима би се појавио на бини и певао са Оливером. Нема ту неких конкретних планова, а осим сарадње са ГББ, гостовали смо појединачно на доста издања наших пријатеља са сцене у последњих десетак година.
