(Специјално из Темишвара)
Она добро репрезентује природу „Теста“, јер је реч о копродукцији словенских, српских, мађарских и румунских уметника, односно позоришта и позоришних трупа, асоцијација. Ово је први такав пример сарадње у међународним оквирима, иако смо раније имали примере копродукција на подручју бивше Југославије. Представу је кроз процес рада са глумцима креирао Бојан Јаблановец, редитељ и вођа трупе „Виа негатива“ из Словеније, а у њој играју Борис Кучов и Габор Месарош из суботичког позоришта „Деже Костолањи“, Криста Сорчик, Естела Левко и Чаба Форманек – глумци из Будимпеште, Етелка Мађари и Имре Жолт Матјас - глумци из Темишвара. Партнерску подршку пројекту дали су и асоцијација „Маск“ из Сегедина и фестивал Инфант из Новог Сада, на којем ће врло брзо и публика у Србији имати прилику да види „Манипулације“.
За представу се може рећи да је занимљива, узбудљива, забавна и тешка. Говори језиком савременог театра, неком врстом лекчур перформанса (представа предавање), са доминантном сценографијом у облику школске табле на два нивоа (табла као зид и под као табла). Текст који је на енглеском (у Темишвару је титл био на мађарском и румунском), настао је у процесу проба и уопште није у првом плану, где стоји подтекст, контекст... Цела ствар је више ослоњена на физички театар и глумачке перформативе на одређене теме, обједињене у целину која као да се бави социоморфологијом. Глумци публику уводе у представу тако што им дају лутке беба, које ће касније заједно учити да ходају, али и да бацају, а централни део представе „Манипулације“ снажно је везан за политички дискурс – сви извођачи играју мајмуне, тачније шимпанзе, док је један од њих представљен као мајмун председник. Песмице којима успављују лутке бебе, заправо су националне химне адаптиране на ниво успаванки.
Све време, што је карактеристично за рад Бојана Јаблановеца и „Виа негативе“, преиспитују се традиционалне форме театра: улога извођача, публике, драматургије, (пре)обликовања сцена и њихових значења. Међутим, све ово је урађено веома суптилно, увек из контре, као кад опасност осећаш леђима, и због тога представа има квалитет више, одређену зачудност што ниједна емоција не долази директно, него кроз пренесена значења. Исто то се може рећи и за социјални и за политички дискурс који развија представа. Глупост, усамљеност, неповерење, немогућност праве блискости, приказане су нежно, не агресивно, иако у том смислу тему најбоље описује плес играча са ножем између својих голих тела. Они плешу, али не могу до краја да се приближе, стисну једно уз друго.
Игор Бурић
Тематизација цивилизације
Највећи успех представе „Манипулације“ је то што она као међународни пројекат не тематизује неку фобију, „изам“, еколошки или економски проблем. Она тематизује нас саме као људе, цивилизацију, тематизује позориште и успоставља дијалог између оних који га практикују и оних који долазе да га гледају.
Иако не знамо увек тачно шта гледамо, за разлику од пројектно инструисаних представа, „Манипулације“ су велико и срећно освежење, баш као што је „Тест“ на којем ће до краја учествовати и Југословенско драмско позориште („Злочин и казна“) и Српско народно позориште („Смрт Ивана Иљича“), као и Новосадско позориште (“Бан Банк“),ново и велико освежење на проширеној сцени коју данас зовемо и еврорегионалном.
