Поетика (телевизијске) смрти у Мартиновој саги

Писац серијала књига “Песма леда и ватре”, Џорџ Р. Р. Мартин, књига према којима се снима серија “Игра престола”, сматра да нам ниједна победа, заправо, не даје право да се правимо да је “живот савршен”.

Он је, ових дана, дао љубитељима “Игре престола” извесне наговештаје о томе како ће се његове књиге завршити и зашто пише “тако споро”.

Дакле, упркос томе што је писање књиге започео пуних 17 година пре него што ће први пут сести за преговарачки сто са представницима телевизијске ХБО, Мартин признаје да никад није ни очекивао да ће књиге бити објављиване пре серије.

- Серија не утиче на писање, осим што повећава стрес - рекао је он недавно студентима новинарства током дискусије на Нортвестерн колеџу. - Већ неко време слушам о томе и многи ме питају како себе да натерам да пишем брже. Мислим да је одговор: не могу! Пишем темпом којим пишем и то што је серија у току неће променити оно што су моје књиге...

Мартин је у почетку планирао да заврши писање романа до 1998, али љубитељи овог штива чекају дуже од четири године на шести део “Песме леда и ватре”. Шушка се да ће се наћи у продаји почетком следеће године и то пре емитовања прве епизоде шесте сезоне серије, заказаног за април, али још ништа није потврђено.

Мартин љубоморно чува след дешавања у књизи, али је наговестио љубитељима оно што, можда, могу да очекују на самом крају:

- Мислим да треба да се надате. Сви заслужују срећан крај на неки начин. Мене привлаче ти “горко-слатки” завршеци. Људи ме питају како ће се завршити “Игра престола”, ја нећу да им откријем, али увек кажем да се може очекивати “горко-сладак” крај. Мислим да је Толкин то феноменално радио. Нисам то разумео као дете, док сам читао “Повратак краља”, односно трећи део трилогије “Господар прстенова”. Не можете постићи неки циљ и онда се правити да је живот савршен. То не иде тако.

Наравно, а уколико је судити по досадашњим збивањима у Мартиновој литерарној франшизи, крај ће, какав год био, сигурно бити више горак него сладак.  Па, будимо реални, тешко је побројати све несреће који су се издешавале јунацима ове псеудоисторијске приповести, од појединачних несрећа и “тихих” смрти, па до масовних погубљења, крвавих пирова и трагичних битака у којима би изгинули, мање-више, готови сви актери.

Хеј, па само породица Старк, толико је већ измасакрирана, деформисана, разбијена: зар није и једна од главних линија приче, која прати малу Ајру Старк, заправо прича о смрти и убиствима?

Екран и живе слике, прича су за себе. Љубитељи књижевности, ипак, више полажу на Мартинову линију занимљиве приче путем текста, и на споменути, неизбежни, узор какав прадставља Толкинова трилогија “Господар прстенова”. Мартинова сага јесте псеудоисторија, али не реплика митског и херојског времена као код свог поштованог, потврђеног узора, него историја убијања и клања као својеврсно понављање флоскуле или представе о “мрачном средњем веку”, са  готово стриповским пропламсајима фантастике која у Толкиновском (вилинском) свету, ипак, чини примарни слој.

Но, ова дуга литерарна франшиза – а онда и филмска – која још увек није окончана, убедљиво је потврдила Мартинов “нови универзум”, о коме, на убедљив начин, сведочи и пратећа књига “Свет леда и ватре”, коју је Мартин потписао заједно са Елио М. Гарсија и Линдом Антонсон, а коју је у луксузном “паковању” објавила београдска “Лагуна”. Неиспричана повест Вестероса, све са мапама и легендама – повестима о древној историји, владавини змајева, Таргарјенским краљевима, Гвозденим острвима, Олујним земљама и Слободним градовима, беспрекорно подржава Мартинову фикцијску причу о алтернатвном свету, то јест алтернативној историји.

Сјајна логистика за љубитеље Мартиновог универзума, која додаје на лепоти фикцијске приче која, још увек, није испричана до краја.

Ђорђе Писарев
 

EUR/RSD 117.2038
Најновије вести