Покладе и друге приче

Горан Скробоња (1962) запажени је прозаиста средње генерације познат и као врсни преводилац, односно као стрип сценариста, уредник, антологичар и издавач. Најширој читалачкој публици знан

је као аутор романа „Човек који је убио Теслу“ (2010) и „Сва Теслина деца“ (2013), који су, поред велике читаности, упркос жанровској припадности, били у најужем избору за престижне литерарне награде што је свакако немали помак у крутим критичарско-академистичким оквирима који размеравају текућу литерарну продукцију. Романи припадају алтернативно-историјском „Теславерзуму“ у коме је прва половина 20. века различита од оне коју знамо јер, захваљући Теслином повратку у Србију и његовим проналасцима, догађаји крећу сасвим другачијим смером, наравно не без трзавица и криза.

Поменути романи само су део Скробоњиног опуса који броји још и дебитантски роман „Накот“ (1989, 1993, 2011), фантастичну хорор причу о будућем Балканском рату и доласку нове врсте која смењу људе (роман се у време писања дешавао у будућности која се, у међувремену, делом остварила па је, сада, прешао у поџанр алтернативних историја) односно три збирке прича „Од шапата до вриска - приче страве и фантастике“ (1996), „Шилом у чело - приче фантастике и страве“ (2000), и „Тихи градови - приче“ (2007). Скробоњина литерарна интересовања крећу се у окриљима хорора, научне односно епске фантастике, у просторима који обухватају читав земаљски (и свемирски) шар односно времена прошла, садашња и будућа. Интригантни заплети, уверљивост и надахнутост приповедања, способност дочаравања „локалног штимунга“, те суверено контролисање тензија и емоција одлика су овог по свему занимљивог аутора.

„Покладе и друге приче“ (Паладин, Београд 2014) чини седам проза, у распону од кратке приче до новеле, насталих од 2008. до 2014. године,  углавном на подстицај и за потребе тематских антологија које је Скробоња објављивао, подстичући ауторе да пишу приче у овом времену којим царује роман. Две прозе, прича „Ашурова ноћ“ и новела „Пројекат: Сунце или Анка, убица вампира“ надовезују се на „Теславерзум“ ширећи га и дограђујући,  односно доказујући да ова визија и надаље остаје Скробоњино литерарно тежиште. Приче су богате егзотичним детаљима који спајају и деле стварну и измаштану историју те зраче упечатљивом атмосфером као и брзом акцијом. Живописна прича „Хрид“је блиска претходнима јер је њен јунак Никола Тесла, овог пута као електронски конструкт, кога властодршци далеке будућности буде да извуку тајне његових проналазака. У будућности се дешава и насловна прича „Покладе“ која преплиће старе и будуће митове са бизарним друштвеним устројствима насталим на темељима свеопште катаклизме. Пошаст апокалипсе изазване мутираним вирусима позорница је и приче „Марта“ фокусиране на судбину оних који су, пошто су имуни на болест, предмет бесомучних експеримената. Експеримент али комерцијални, риалити шоу „До последњег“ у истоименој причи, креће по злу па се такмичари, да би преживели, суочавају са суровим изборима. Прича „Прекрасна када сване зора“ меланхолично је, топлим тоновима обојено присећање на безбрижну прошлост посматрану из позиције технологизоване будућности.

И овом збирком Скробоња потврђује своју занатску умешност, непогрешиви „осећај“ за кратку прозу, за детаљ и целину, односно заводљивост својих визија и замисли које плене пажњу читалаца што га, свеукупно, чини једним од понајбољих овдашњих савремених прозаиста.

Илија Бакић

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести