и премијере, међу којима предњачи она “Комплекс Ристић” Оливера Фрљића, двоструког узастопног лауреата Битефовог гран-прија “Мира Траиловић”, трећи пак уживају у интелигентно смишљеном потезу да се у жири позове Жарко Лаушевић, никад (пре)жаљени глумац Југословенског драмског позоришта, дакако много познатији са филма и из књига које је писао о свом усуду да убије човека и велики део живота и каријере проведе у својеврсном егзилу, што затворском, што у Сједињеним Америчким Државама.
Предстојећи Битеф (Београдски интернационани театарски фестивал) биће 49. по реду, и судећи по изјавама селекторке Ање Суше, у недавном интервјуу у “Дневнику”, кога занима узбудљив савремени театар, од 17. до 24. у Београду биће на правом месту. Због праве реткости гостовања актуелних представа из иностранства, Ања Суша је “за непропустити” навела “Мурмел, Мурмел” по Дитеру Роту, у режији Херберта Фрича (Фолксбине ам Роза-Луксембург плац, Берлин), “Мртве душе” по Гогољу, у режији Кирила Серебреникова (Гогољ центар, Москва). Ове представе отварају и затварају Битеф, а из личних разлога, Ања Суша воли представу “Ми смо краљеви, а не људи” Матије Ферлина (Хрватско народно казалиште, Загреб).
“Комплекс Ристић” је представа коју је иницирало уметничко руководство Словенског младинског гледалишча из Љубљане, желећи да 60. годишњицу од оснивања посвете преиспитивању властитог идентитета. У његовој основи су Ристићеве представе (“Миса у а молу”, “Левијатан”, “Реалност”...) које су градиле култни статус овог позоришта у тадашњој Југославији и шире. Отуд и копродуцентски ангажман ХНК “Ивана пл. Зајца” из Ријеке и Битефа, а Оливер Фрљић је био логичан избор за редитеља, због честих успоредби са Ристићем и референци на његов рад и значај за обликовање савремене сценске естетике. Сам Фрљић је “Комплекс Ристић” назвао “поетском транспозицијом једног искуства које се формирало кроз форензику Ристићевог театра”.
Од 17. до 24. септембра, у главном програму Битефа ће бити приказано укупно десет представа. Уз већ поменуте, публика ће моћи да види представе: “Илијада” Хомера, у режији Јернеја Лоренција (Словенско народно гледалишче, Љубљана), “Смрт Ивана Иљича” Толстоја, у режији Томија Јанежича (Српско народно позориште, Нови Сад), “Ибзенов ’Непријатељ народа’ као поучни комад” Златка Паковића (Центар за културну деконтаминацију, Београд), “Збогом” Жонатана Капдевијела (Биро Касиопеја, Париз), “Дискретни шарм марксизма” Бојана Ђорђева (Теорија која хода, Београд/ ДасАртс, Амстердам), “Комон граунд” Јаела Ронина и ансамбла пооришта “Максим Горки” из Берлина.
Уз редовне пратеће програме које предводи “Битеф полифонија”, 49. издање нашег најпознатијег фестивала представиће и ванредно издање Међународног симпозијума позоришних критичара и театролога који организује Стеријино позорје у Новом Саду.
Игор Бурић
Урушавање храмова културе
Иако у историји има углед као један од темељаца савремене европске позоришне културе, Битеф и даље кубури са финансирањем од стране свог оснивача, Града Београда. Зато водећи људи фестивала у јавним наступима стално морају да истичу како је храмове културе лако срушити, а тешко грдити и чувати за век векова.
