Српског народног позоришта. Више него термин представа, овом новом пројекту Томија Јанежича, који је такође проистекао из радионичарског рада, одговара термин колективно читање, као и пише у поднаслову, у чему ће учествовати и глумци и публика.
Специфичан радионичарски тип рада везује се и за претходну представу “Галеб”, коју је Јанежич режирао по Чеховљевом класику, и наставио, на исти начин, са истом екипом, рад на новој представи.
- “Галеб” се бавио преиспитивањем тога зашто се бавимо позориштем, а ја сам предложио да се сада бавимо тиме шта је смешно, и тако смо дошли до овог Толстојевог дела, што је можда на први поглед необично, јер се ради о смрти Ивана Иљича, али смех је увек повезан с ослобођењем неке анксиозности. И комедије се углавном баве неким непријатним темама - подсетио је редитељ Томи Јанежич. - “Смрт Ивана Иљича” није комедија, далеко од тога, али је овај експеримент довео до ове приче која је имала утицај на филозофе и писце. Екипа која је радила и ову представу је таква да са њом могу да се истражују ствари с којима би било јако тешко бавити се ван тог контекста. Шта желимо од позоришта? Око чега се у позоришту уједињујемо? Бавили смо се тиме и преиспитивали различите врсте присуства, комуникације, и блискости у позоришту. Толстој је сматрао да уметност служи да се људи зближе.
Тако се и дошло до неког колективног, заједничког читања, које, по речима Јанежича, није само пуко читање ове Толстојеве приповетке, из које није ништа избачено. У неком смислу, како Јанежич истиче, ово је анти -представа, или анти - позориште, односно дотицање прапочетка позоришта, у којем неко прича, а неко слуша.
“Упркос наслову који нас наводи на тему смрти, прича отвара питање живота – како живети у складу са собом и шта даје смисао нашим животима. Представа покушава да дотакне ово велико питање на најједноставнији могући начин, без непотребних позоришних додатака, са чистим присуством актера на позорници”, речи су драматуршкиње представе Катје Легин, уједно и консултанткиње за сценски покрет.
- У једном тренутку Иван Иљич закључи да његов живот није био оно право, и пита се да ли је могуће да су неке његове жеље, које нису биле приметне и у складу с постојећим нормама, биле оно право. Ја сам се питао шта су моје потајне жеље у позоришту, не оне против којих се бориш, него оне преко којих олако прелазиш. Тако су глумци бирали шта ће и како да ураде, можда оно што су пожелели, а нису хтели, или су мислили да тако не треба да раде.
Глумачку екипу представе чине Борис Исаковић, Јасна Ђуричић, Лућија Травичић, Денеш Дебреи, Сања Ристић Крајнов, Милица Трифуновић, Даниела Димитровска, Жељко Пишкорић, Ивана Вуковић, Тијана Марковић, Димитрије Динић, Филип Ђурић, Јован Живановић, Душан Мамула, Душан Јакишић и Драгиња Вогањац.
У представи и нема уобичајених глумачких задатака, већ улога приповедача и оних који слушају, напоменула је глумица Драгиња Вогањац, додајући да су се у раду на овој представи трудили да прате Толстоја, и да му не сметају.
Представа је рађена у копродукцији СНП-а, Студентског културног центра Нови Сад и Битеф театра из Београда.
Н . Пејчић
Поклањамо карте за „Ромеа и Јулију”
Читаоцима “Дневника” у четвртак поклањамо шест карата за балетску представу “Ромео и Јулија”, која ће бити изведена у 19 часова на сцени “Јован Ђорђевић” СНП-а.
У представи играју Асука Маруо (Јулија), Такуја Сумитомо, Семјуел Бишоп, Давид Груосо, Милан Иван, Ђулио Милите, Јелена Вукадиновић, Маја Грња, Иван Ђерковић, Зоран Радојчић, Глеб Суманов, Ненад Вуковић, Стеван Сремац, Бојан Раднов, Дуња Лепуша и други.
По две карте ће добити троје читалаца који се у четвртак од 12 до 12.15 часова јаве на телефон Културне рубрике “Дневника” 480 6881. Добитници ће улазнице моћи да подигну у четвтак до 15 сати.
