роман који је прославио Мо Јена половином осамдесетих година 20. века. У овој приповести преплићу се митови и легенде са суровим савременим причама.
Светску славу писац је ипак стекао захваљујући истоименом филму, који је 1986. по Јеновом роману снимио Yанг Јимоу. На Филмском фестивалу у Берлину 1988. тај филм је добио главно признање- награду „Златни медвед“.
Окосницу романа чини борба сељака против Јапанаца у другом кинеско-јапанском рату (1937–1945) у пишчевом фиктивном завичају Гаоми. Нараторов деда, носач Ју, заљубљује се у лепу девојку коју носи у свадбеној носиљци ка кући њеног будућег мужа, губавог сина имућног пециракије. Ускоро одлучује да убије и младиног мужа и њеног свекра, па почиње да живи с њом настављајући да производи ракију од сирка...
Напуштањем традиционалног линеарног историјског наратива (роман се састоји од пет новела мозаички уклопљених у јединствену целину) и преплитањем прошлости са садашњошћу, наратор се креће напред и назад у времену и простору, попуњава празнине у причи и износи претпоставке о осећањима својих предака из различитих углова. Мо Јен је својевремено објаснио разлоге великог успеха ове књиге: „Роман представља ослобађање појединца који се усуђује да говори, да мисли и да дела.“
Р. Л.
