"Пу­но­глав­ци" нови роман Анте Томића

Ово не­ве­ли­ко де­ло (118 стра­на) То­мић је пре не­ко­ли­ко го­ди­на по­слао  на књи­жев­ни кон­курс фа­бри­ке "Под­рав­ка" под на­сло­вом " Ве­ге­та блуз" и под овим на­сло­вом је би­ло об­ја­вље­но да би са но­вим на­сло­вом  до­жи­ве­ло "но­ви ли­те­рар­ни жи­вот" са дис­крет­но скри­ве­ним ре­клам­ним по­ру­ка­ма.

За чи­та­о­це ко­ји су се ва­ља­ли од сме­ха чи­та­ју­ћи То­ми­ћев де­би­тант­ски ро­ман "Што је му­шка­рац без бр­ко­ва" и не­дав­но об­јва­ље­ни че­твр­ти ро­ман "Чу­до у По­ско­ко­вој дра­ги", не тре­ба да оче­ку­ју исту до­зу сме­ха у "Пу­но­глав­ци­ма".

Као што се на­слу­ћу­је из на­сло­ва, то је при­ча о са­зре­ва­њу, од­ра­ста­њу и на­из­глед без­бри­жном дру­же­њу, а сме­ште­на је у вре­ме ко­је се из да­на­шње пер­спек­ти­ве чи­ни иди­лич­ним (ле­то 1975).

Ста­ри­је чи­та­о­це ће нео­до­љи­во асо­ци­ра­ти  на и по­е­ти­ку и то­пли­ну ко­је зра­че из "Ба­ште сље­зо­ве бо­је" Бран­ка Ћо­пи­ћа али и на филм Еми­ра Ку­сту­ри­це  "Се­ћаш ли се До­ли Бел", или "Вар­љи­во ле­то 1968" Го­ра­на Па­ска­ље­ви­ћа, или тв се­ри­ју " Гр­лом у ја­го­де" Ср­ђа­на Ка­ра­но­ви­ћа.

Ме­ђу­тим, иако аутор ка­же за се­бе да је "за­ба­вљач"  и да му се сви­ђа да пи­ше нео­п­те­ре­ће­не, ла­га­не ко­ма­де, у "Пу­но­глав­ци­ма" се ја­вља­ју на­го­ве­шта­ји под­ва­ја­ња ме­ђу де­цом из ко­јих ће се из­ро­ди­ти по­губ­ни на­ци­о­на­ли­зам. Ка­ко да се про­ту­ма­чи то што де­ца у том ма­лом ме­сту не­где на гра­ни­ци Хват­ске и Бо­сне пе­жо­ра­тив­но на­зи­ва­ју Ир­фа­на "Бо­сан­че­ро­сом" док је глав­ни лик и на­ра­тор­ка, Ален­ка,  обе­ле­же­на као "Пур­гер­ка" јер до­ла­зи из За­гре­ба.

Уз­не­ми­ру­ју­ће зву­чи и епи­зо­да ка­да Ален­ка оби­ла­зи гра­ди­ли­ште де­ди­не ку­ће и за­ти­че ње­не дру­го­ве у игри ка­ко "кла­ња­ју" то јест  мо­ле се, а рад­ни­ци од­би­ја­ју да је­ду хра­ну ко­ју спре­ма ње­на ба­ка јер стра­ху­ју да је "кон­та­ми­ни­ра­на" то јест има не­што од сви­ње (ме­со,маст, ме­сне пре­ра­ђе­ви­не).

То ипак не "ква­ри" фи­ни ху­мор обо­јен но­стал­ги­јом за не­ви­но­шћу де­тињ­ства, се­ћа­њи­ма на пр­ве љу­ба­ви, за де­ком и ба­ком ко­ји има­ју му­дро­сти  и вре­ме­на да раз­у­ме­ју мла­дост.

(Тан­југ)