романсирана биографија Мике Антића или као роман или као нешто треће, по вољи. Мика је био ауторов ујак, брат мајке Немање Ротара (1972), романсијера, приповедача и есејисте из Панчева. Такође и успешног директора Културног центра Панчево.
Шта вас је мотивисало да напишете романсирану биографију или роман о вашем ујаку Мирославу - Мики Антићу?
- Опхрван сивилом свакодневице, отиснуо сам се на путовање ка пределима вечне ведрине, пределима детињства, када већина нас има безбрижан живот и када се надамо да свет има једино позитивну и хуману страну. Управо на тој међи, на прелазу из доба адолесценције у прву зрелост, стоји Мика и чека вас са својим стиховима и несвакидашњим искуствима. Нисам могао да зароним у успомене своје младости, а да се не сударим са ујаком који је баш о том периоду најстраственије писао у нашој књижевности. Такође, желео сам да у времену када је јавни простор накрцан људима са естраде, учесницима ријалити програма, а неретко осведоченим преварантима с оне стране закона, који нам обелодањују свој „поглед на свет“, усмерим пажњу читалачке публике на песника и поезију. Такође и на трајне вредности једног хуманијег друштва и света који је, очито, далеко иза нас.
Књига коју сам написао жанровски је полифона. Она добија свој пуни смисао у интеракцији са читаоцем, односно у зависности како јој он приступи, тако да се може тумачити као роман, романсирана биографија, есеј, збирка разгледница и писама које је аутор слао са свих меридијана. Желео сам да то, пре свега, буде узбудљива књига, несвакидашње сведочанство о генијалном ствараоцу.
Промоције књиге прате тамбураши, које је Мика волео, и видео-материјал. Шта се види на тим снимцима?
- Не могу да замислим представљање књиге о Мики Антићу без песме и тамбураша. Као специјални гости, на књижевним вечерима појављују се чланови тамбурашког оркестра „Невен” под управом професора Михајла Јовића, који обично изводе неколико композиција које је Мика волео. То су дивна, талентована деца која похађају панчевачку музичку школу и негују традиционалан војвођански музички израз. Данас, када на књижевне сусрете мало ко долази, неопходно је те вечери учинити што заводљивијим. Видео материјал чини фото галерија слика о Мики, његови краткометражни филмови и музика. Уосталом, Мирослав јесте био песник, али и сликар и режисер.
Културни центар Панчева постао је врло занимљива позоришна сцена, на којој се изводе врхунске представе настале у копродукцији са најбољим нашим театрима. Како у томе успевате?
- Прошла година била је једна од најплоднијих у последње две деценије када је Културни центар у питању, уз мноштво музичких, књижевних, ликовних и других програма. Такође, имали смо и успешну копродукцијску сарадњу са Народним позориштем на предтави „Мајка Храброст“ Бертолда Брехта у режији Ане Томовић са сјајном Душанком Стојановић Глид у насловној улози. Представа је била позоришни догађај сезоне и успешно је гостовала на неколико међународних фестивала.
Ви сте један од аутора и координатор Стратегије културног развоја града Панчева 2010-2015, прве овог типа у Србији. Близу је крај „прве петолетке“?
- Панчево је први град у Србији који је смогао снаге и сачинио Стратегију културног развоја. Овај надасве важан документ представља непатворено сведочанство да се у овој вароши размишљало на један посве другачији начин од устаљене (политичке) праксе. Пре свега, позвани су стручни људи да дају свој суд, потом су професионалци у култури предложили своје идеје, онда је уследила јавна дебата и тек на крају су политичари дали свој допринос гласајући у локалном парламенту. Панчевачка стратегија јасно је дефинисала све смернице развоја културе у граду.
Радећи на културном развоју ви, заправо, радите на освежавању урбаног простора. Због тога је битно имати стратегију културног развоја, јер оно што улепшава представу о једном граду јесу његова уметничка достигнућа и добро организоване културне институције. Такође, овај документ је омогућио градским институцијама да приступе европским фондовима за своје пројекте. По моделу ове стратегије израђене су истоветне у неколико других градова у Србији, а Панчево је добило и своју целовиту стратегију развоја града.
Радмила Лотина
