на дводневној манифестацији која носи њено име. На свечаности, Радмила Лазић је од председника жирија ЗКВ Зорана Ђерића примила награду “Милица Стојадиновић-Српкиња”, за збирку песама “Црна књига”, у издању Народне библиотеке “Стефан Првовенчани” из Краљева.
О награђеној књизи говорила је чланица жирија Драгана В. Тодоресков, која је истакла “дункл штимунг” ове, најновије песничке колекције Радмиле Лазић. Реч је о изузетној песникињи која од било које теме људске свакодневице може да створи поезију, а то је јасно и у претходним њеним књигама. Њена поезија готово увек има филозофску димензију, одликује је бритки хумор, нарочито када се бави “тржиштем бесмисла” наших свакодневних жвота.
У беседи захвалности под насловом “Од виле до просјакиње”, Радмила Лазић је рекла да су Српкињини стихови “Ја босиљак сејем / мени пелен ниче”, записани у дневнику, парадигма њеног трагичног живота. Милица Стојадиновић Српкиња је за живота била слављена и хваљена: мецена јој је био кнез Михаило, Вук ју је звао “моја кћи са Фрушке”, а кажу да је очарала и Његоша, који је, наводно, рекао: Да нијесам калуђер, ето књегиње Црној Гори.
Цео њен живот, кратак и тегобан, а умрла је са свега педесет година, био је одрицање и трпљење, све због поезије и књижевног стварања, непримерених женама тога доба. Судбина Милице Стојадиновић -Српкиње и данас је сведочанство како је бити песник а жена, у свету којим владају мушкарци.
У музичком програму наступили су пијанисткиња Дуња Црњански и вокални солиста Огњен Миливојша. Током поподнева одржан је округли сто на тему “Женска проза и друштвени контекст”.
Р. Лотина
