Снови праве разлику. Ја своју музику сањам...“ О тим ће својим сновима Бојан Зулфикарпашић, један од најпризнатијих и најпоштованијих yез пијаниста данашњице, говорити студентима Академије уметности у Новом Саду, али и свим заинтересованим поклоницима џеза у недељу од 17 часова на отвореном мастер класу, организованом под окриљем М-лаба РТВ Војводине –едукативног програма, који се уједно и снима као емисија за РТВ.
– У основи сваког мог мастер класа је размена искустава – каже нам Бојан Зулфикарпашић. – Своја искуства радо желим да делим са људима који стреме ка истој професији, ка истим идеалима. А чињеница је да могу доста тога да поделим као веома активан музичар који је свирајући прошао цео свет и наступао – и још увек наступа – са заиста врхунским музичарима. Али исто тако остајем отворен да и сам нешто научим од људи које ћу упознати..
Познати пијаниста најављује да током радионице нема намеру да ставља посебан акценат на свој композиторски рад или, пак, на извођачке домете, јер су, појашњава, та два поља деловања за њега потпуно комплементарна.– Ако неко жели да буде комплетан музичар, мора да буде у стању и да понови оно што је неко други написао, али и да буде креативан, инвентиван, као и да сваки пут може да одсвира другачије исти предтекст, мелодију...
Причаћемо, наравно, и о компоновању, и о приступу извођењу туђих и властитих композиција, али и о томе, рецимо, како организовати време за вежбање, процес рада, воркфлоу, како каналисати идеје, с тим да увек остављам простор да и сами учесници мастер класа одлуче о чему ћемо још све разговарати... И верујем да ће бити интересантно.Исте вечери Бојан Зулфикарпашић ће у Синагоги наступити у клавирском дуету са Василом Хаџимановим. Концерт почиње у 21 час, а програм се у основи неће много разликовати од оног који су њих двојица са великим успехом извели у фебруару на Коларцу.
– Васил живи у Београду, ја у Паризу, обојица смо веома заузети и нисмо успели, једноставно нисмо стигли, да скроз променимо репертоар у односу на тај концерт из фебруара. Дакле, неке композиције ћемо поновити, биће и понека нова, али какав год да програм свирамо, трудимо се да увек звучи другачије, јер покушавамо да у њега унесемо енергију као да га први пут свирамо.
Говорећи о самом музицирању са Василом, Бојан Зулфикарпашић открива да се обојица у првом реду труде да, без обзира на чињеницу да их дели безмало 1.800 километара и по правилу неколико месеци невиђања, „никад испред носа немају папир“...– Уосталом, да дословно изведемо оно што је написано, било моје или његово, све и да се то понови четири пута, трајало би највише минут. А ми од тога направимо композицију која зна да траје и десет.
Све остало је имагинација, ствар тренутка. Наше припреме за акт свирања на сцени везују се заправо за способност да све то што смо навежбали код куће ускладимо са музиком која је око нас. Другим речима, наше је да будемо у доброј кондицији и добром расположењу како би сва та музика из нашег окружења прошла кроз нас успут бојећи нотни материјал од којег смо кренули а ми га онда тако обојеног, обогаћеног преносили даље, онима који нас слушају. И ма колико то наизглед мистично звучало, верујте – није. То је џез!
Мирослав Стајић
Само ме идеја интересује
- Мелодија је веома битна за музику коју компонујем, импровизујем или интерпретирам. Али уопште не размишљам о томе колико ћу у њеном обликовању дозирати Балкана, фанка, овога или онога. Почињем од идеја које ме заинтригирају и заинтересују, визија које ме испровоцирају. Онда то развијам и на крају нескромно очекујем да ће и људи који слушају да реагује на сличан или истоветан начин као што и сам реагујем на то што свирам.
