Критика социјалних прилика, али и економског и политичког система Италије, садржана је у овој комедији, напомињу у зрењанинском позоришту и додају да “пратећи појединачне судбине представника радничке класе и проналазећи их на маргинама друштва, овај комад тематски кореспондира и постаје актуелан у контексту домаћих околности и проблема који прате раднике у Србији”.
Фоов комад је писан седамдесетих година 20. века, и односи се на италијанско друштво тог времена, али, како и редитељ ове представе Милош Јагодић напомиње, има пуно додира са нашом савременом стварношћу, те је ово прави тренутак да буде постављен код нас.
– Радња се збива у Италији, у једном турбулентном времену, али може да се односи на било коју тачку где су људи ојађени, осиромашени, и морају да се сналазе како да преживе. Да ли су то шпагете, које не могу себи да приуште у немаштини или нешто друго, брашно, али увек нешто што је неопходно за свакодневну егзистенцију, свеједно - речи су редитеља Јагодића поводом премијере ове представе, за коју каже да је комедија, са доста елемената сатире. - Мислим да је Дарио Фо изванредно препознао понашање људи у ситуацији када остају без посла, када немају новца да прехране породицу, женско - мушке односе и дешавања у којима жене преузимају иницијативу и почну да се сналазе у продавницама а да не плате...
Текст је адаптирао редитељ ове представе Милош Јагодић, иначе некадаш- њи уметнички директор зрењанинског позоришта, у којем је досад на драмској сцени режирао “Лаки комад” Небојше Ромчевића, и “Пуковник птица” Христе Бојчева.
Сценографију и костиме је креирала Благовеста Василева, кореографкиња је Даница Араповић, а музику је компоновао Габор Ленђел. У представи играју: Снежана Ковачев Челар (Антонија), Јован Торачки (Ђовани, њен муж), Весна Варићак (Маргарета), Звонко Гојковић (Луиђи, њен муж), Мирко Пантелић (полицијски наредник/поручник) и Наташа Луковић (полицијска наредница/кума).
Н. П-ј.
