Седербергова прича о доктору Гласу

Јалмар Седерберг (1869-1941) један је од најзначајнијих шведских писаца 20. века; писао је поезију, драме, новеле и романе међу којима су запажени „Заваравање“ (1895),

„Младост Мартина Брика“ (1901), „Доктор Глас“ (1905), „Озбиљна игра“ (1912).

Појава романа „Доктор Глас“ изазвала је својеврсни јавни скандал због бављења провокативним темама секса и смрти. Кроз записе из дневника стокхолмског лекара, датиране од 12. јуна до 7. октобра неименоване године (мада се по низу појединости може закључити да је реч о годинама с краја 19. и почетка 20. века), склапа се бизарна прича о лепој и младој жени старог свештеника Грегоријуса која се обраћа доктору за помоћ у врло деликатној ситуацији: она осећа одвратност према интимним „брачним дужностима“ јер има младог, маркантног и пожељног љубавника. Доктор Глас, нежења у тридесетим годинама, пристаје да, под изговором очувања здравља супруге, предложи свештенику да се уздржи од својих брачних права. Но, ово је решење краткотрајно а доктор, сада под изговором да је свештениково срце слабо, предлаже му да оде неко време у бању. Наравно, и ово је привремена ситуација и доктор, наизглед спонтано и неосетно, схвата да се улог у овој игри повећава и да је могуће само једно трајно решење - елиминација свештеника! Ипак, извршење овог (зло)дела неће донети мир ни неверној супрузи (новопеченој удовици) а ни доктору.

Доктор Глас по свему је апартна, интровертна, контраверзна појава. Мада, како сам тврди, лекар мора бити човекољубив или частољубив, он те појмове схвата сасвим другачије од свог окружења. Он нема исти однос према свим људима, појам безрезервне  хуманости му је стран а његово осећање части врло је специфично. Корени таквог неуклапања у каноне буржоаског друштва и морала бројни су, од несретне романсе која га је дистанцирала од женског света преко несигурности у своју животну „мисију“, склоности меланхолији и депресији до периода изузетне осетљивости (па и раздражљивости) на природу, временске прилике, музику, људске појаве и мирисе... Портрет оваквог, неуравнотеженог лекара свакако није у складу са стандардизованом друштвеном улогом какву лекари имају (а која подразумева сталожену особу безмало божанских моћи и знања о животу, болестима и излечењу). Глас сасвим прагматично размишља о самоубиству као излазу из неиздрживих патњи да би, потом, исти принцип пресликао на ситуације када болесницима треба прекратити муке. Неортодоксна су и његова промишљања о љубави и абортусу, људском роду (неретко блиске мизантропији), религији, светским догађајима.

Гласова социјална неприлагођеност се, појачана повлашћеним положајем лекара у заједници, наставља и на размеравања морала односно уплитања у личне односе људи. Он врло лако прихвата да лаже и обмањује свештеника налазећи изговор у својој фетишизованој, идеализованој верзији љубави. И његова одлука да младу жену дефинитивно ослободи окова неуспешног брака само је консеквентно спровођење у дело те фиксације. Мада се доктору чини да се заљубио у жену коју штити, олако одустајање да макар покуша да оствари дубљу везу с њом (када ју је љубавник напустио) доказ је његове апатије и неспособности за активно деловање. Парадоксално, једина акција коју је доктор Глас био способан да изврши била је деструкција. Након тога он се повлачи у јалова премишљања, испразне разговоре са познаницима (правих пријатеља нема) и повремене воајерске екскурзије до стана вољене особе. Истовремено, он лаконски прелази преко очигледних израза наклоности једне девојке. 

Илија Бакић

Мрачне тајне
Седерберг се у роману „Доктор Глас“ (Агора, 2016) не либи да слика дволичност друштва, његово покоравање моћи новца, огољене људске амбиције, физичку и духовну беду баш као што без околишања описује осетљиво биће које под теретом личних комплекаса и друштвених канона постаје девијантно, губи осећај за праведно, милосрдно, природно и нормално. Форма дневничких записа дозвољава аутору да разоткрије многе мрачне тајне али и да испише лирске пасаже о природи, да буде трезвени аналитичар као и готово патетични мелодраматик.

У коначном сагледавању „Доктор Глас“ је ваљан пример скандинавске деликатне психолошко-реалистичне уметничке праксе која се из 19, протегла кроз читав  20. век све до наших дана.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести