улози писца у свету у коме обитавамо, о стремљењу да писци прихвате „улогу без текста“!
- Да, писац без текста, философ без мишљења, карикатуриста без цртежа, а продавац диплома без проблема. Па свако село по факултет-два, па се све то маркетиншки приказује као напредак. То је изгледа скица данашње утопије.
А да књиге имају памћење, какав би тип читаоца изабрале?
- Чврсто верујем да књиге имају памћење, односно да су оне саме памћење. И верујем да памте времена кад је библиотека била наследна имовина коју су проширивале генерације. Данас библиотеке држимо у компјутеру. Ма где их држали, књиге вапе за читаоцем. И добро знају да нема идеалног, па га на сваки начин призивају и праштају му све осим спаљивања, односно неповерења..
У збирци есеја „Висока волтажа“ записали сте како је кич, заправо, витални чинилац глобализације: кич, непријатељ уметности број 1?
- Јесте, кич је глобални ујединитељ на линији просечности, као пристајање на самообману уместо самоодбране. Кич је борба против истине и оригинала, а за лажну имитацију која обећава млаку пријатност и привид лепоте. Да, кич јесте непријатељ уметности, јер се прерушава у њу и на продајним тезгама се притворно гура уместо ње. Но, кич је непријатељ и човека јер његове способности редукује на линију најмањег отпора..
Како против немара властодржаца према култури? Гасе се издавачке куће, нестају књижаре, књига се третира као роба...
- Историја нас учи да нема варваризма којег култура, а нарочито нешто тако крхко као књига, није преживела. Од природне стихије, глади, болештина, понижења, забрана, спаљивања и књига и аутора. Па, ево видимо, јесте било жртава и жртава, али ни сила ни присила нису постигле свој циљ. Упркос свим препрекама и недаћама, Антигона се и данас изводи као свевремена драма, Платона, Шекспира и Толстоја читамо као савременике. Гледамо скулптуре у Партенону, пирамиде, слике Да Винчија, Каравађа или Ван Гога као природно наслеђе.
Дакле реч је само о томе да се, ако се икако може, смањи број жртава, а сукоб је перманентан и можда нерешив. Држава је, по дефиницији, уображена и много енергије троши на одржање сопствене моћи којом утажава страх од промене. Она настоји да постигне трајност оног стања у којем она сматра да је најјача. Плаши се свега што може да је изненади.
Уметност, напротив, призива изненађење. Она је по дефиницији потреба за испитивањем и преуређењем датости света. Њу дакле одржава сопствена сумња и нагон за новим и, наравно, нада да је оно у неком облику којег треба освојити. Хоћу да кажем да није култура у опасности, већ су у опасности људи који не познају, или не признају њену вредност, јер мисле да је моћ и могућност интервенције вредност по себи.
Српски ПЕН центар слави деведесет година од оснивања?
- Српски ПЕН центар је основан непуних пет година од дана кад су 1921 године писци Џон Голсворди и Катрин Досон-Скот са групом колега у Лондону дошли на идеју да оснују светско Удружење писаца, ПЕН (Поем, Ешаy, Новел) у знак призивања мира и цивилног живота после Првог светског рата. Начела су била једноставна: чланови ПЕН-а су против свих насилних раздвајања људи, против ратова, против прогона писаца и забрана књига. Голсворди је писао да је придруживање ишло далеко брже него што су предвиђали. Десетогодишњницу је већ славило око педесет центара диљем света, укључујући и Српски ПЕН центар. Данас Међународни ПЕН има 154 центра, много чланова и озбиљан глобални утицај у култури.
Јубилеј ћемо обележити Регионалном конференцијом која се у нашем Центру одржава бијенално и ту расправљамо искључиво о књижевним темама. Ове године је тема Књижевна критика на испиту времена. Почеће 24 новембра, свечаним скупом у част 90 година Спског ПЕН-а.
Милан Р. Симић
Наш добри Сајам књига
Сајам књига је одлична установа, велика подршка књизи, место где је књига у центру пажње и где јој у походе дође на хиљаде поклоника. То увек изнова оснажи наше уверење да је књига трајна вредност. За мене је Сајам био и остао догађај и доживљај. Јесте, вероватно има мана, има омашки, има пропуста, баш као и ми, његови полазници. Можда је некад био бољи, а можда и гори, баш као и ми, његови полазници. Но, ја кажем, нек само траје и истраје наш добри Сајам књига, са све гужвама, гурањем, јурњавом деце, буком, врућином и топлом киселом водом. Ништа зато, само напред.
