Срђан Гојковић - Гиле: Мистерије дисторзије 30 година касније

Ажурирано пре 3 недеље 2 дана

- Ово је јединствена прилика да људи чују „Дисторзију” коју свирамо истим редоследом као на плочи, од Вуду блуза до Капетана Есида, што траје 35 минута.

Наравно не свирамо само „Дисторзију”, него и друге значајне песме из целе каријере. После Нове године нећемо више то радити јер са тим концертом у Новом Саду завршавамо турнеју „30 година Дисторзије”, рекао нам је за ТВ магазин, Срђан Гојковић Гиле, фронтмен „Електричног оргазма”, најављујући предстојећи концерт свог бенда који ће се одиграти у Фирчи Тинк Тенк студију, у петак 30. децембра 2016. године.

Свирање најзначајнијег албума у целини звучи као одлична идеја, чак и после 30 година.
- Мени се допада тај неки тренд који је у свету већ годинама, где бендови свирају неке значајне албуме у целости, као Ролинг Стонс „Sticky Fingers”, Ван Морисон „Astral Weeks”, Лу Рид „Берлин”, Роџер Вотерс „The Wall”... Поклопило се да је 30 година од изласка „Дисторзије”, који многи сматрају нашим најважнијим албумом.

Пре „Дисторзије“ дешавале су се разне промене, како у звуку, тако и у постави. Како се стигло до чаробне формуле?
- Непосредно пред „Дисторзију” је заправо неки период када је бенд можда био и најближи неком распаду, некој великој кризи. После „Лишће прекрива Лисабон” сам укапирао да је тај албум у ствари била круна тог неког периода, њу вејва, новог таласа, неког жанра у ширем смислу значења, па сам полако хтео да направим заокрет ка неком базичном, гаражном рокенролу, нечему што сам слушао. Онда смо радили албум „Les Chansones Populaires” који је већ био кренуо у том неком рокенрол правцу, да би на албуму „Како бубањ каже” тотално на неки начин раскинули са том њу вејв прошлошћу. Нису сви баш били у том тренутку за ту идеју. Пре свега мислим да се Љуби та идеја није нешто много допадала, вероватно је то био један од разлога што је отишавши у Њујорк да гледа Стонсе, тамо и остао на неодређено време. С друге стране, Чавке је у том неком периоду завршио у затвору. Почетком 1985. Чавке је изашао из затвора, Гроф је још увек у постави, Банана као нови члан и онда смо у тој постави кренули да радимо песме за нови албум, који ће бити „Дисторзија”. „YU Rock мисија” је била последњи Грофов концерт. Неколико дана пре тога позвао сам Швабу, који је свирао на истом том коцерту, али као члан бенда Слађане Милошевић. „Улетео” је Шваба, ми смо већи део „Дисторзије” припремили, кренули смо да вежбамо, атмосфера у бенду је оживела, некако се осетио тај нови почетак, одмах је кликнула та нова постава без клавијатура, сви су били „наложени” максимално и осетила се та нека енергија новог почетка. Са Пиком Станчићем смо договорили термине у студију Јадран филма у Загребу и крајем 1985. смо снимили албум „Дисторзија”.

Многи који не знају могли би да помисле да „Дисторзија” није редован албум, него рецимо бест оф, свака песма има неку своју причу и понеку тајну. Шта можеш да нам кажеш о свакој песми посебно? Почнимо са „Вуду блуз”?
- Плоча „Дисторзија” је у ствари требало да се зове „Балкан хорор рок”, што сам после искористио 1992. Пико Станчић и ја смо у том периоду јако волели Cramps-е, био сам инспирисан тим неким психобили звуком, психоделични рокабили који још има елементе неке те треш естетике америчких хорор филмова. „Дисторзија” почиње са звуцима из филма „Уклета кућа”, нека киша, неко завијање вукова, нека врата која шкрипе...

Луи Луи
- У то време сам доста слушао гаражне бендове, па и „Flamin’ Groovies”, јако ми се свидела њихова верзија песме „Louie Louie“. Имао сам идеју да то обрадимо за нови албум, али први пут на српском. Осим рефрена Луи Луи све остало је заправо мој нови текст, који нема много везе са оригиналним текстом, што сам после слично урадио и за „Бејбе, ти ниси ту” (обрада Ролинг Стонса „Out of time”, оп.аут.) На снимању је била и Ивана Королија, тадашња Швабина девојка, а Пикова идеја је била да она изговори пар неких реченица на француском...

Свака нова ноћ
- „Дисторзија” је претежно љубавни албум, највише текстова се бави мојом тадашњом везом, а „Свака нова ноћ” је једина песма где се спомиње њено име, онако баш експлицитно: „Јо, Јо, Јована”.

Ша ла ла
- Заправо говори о „Електричном оргазму”, коментари на Чавкета који је у затвору, Љубу који је у Њујорку, итд... Кроз историју бенда има неколико текстова који баш говоре о члановима, друга је „Фрас у шупи”, трећа ће бити на нашем будућем албуму, насловна „Где смо сад”. 

Дебела девојка
- Инспирисана Соњом Савић. Имали смо емотивну везу, трајала је можда месец дана, негде почетком јесени 1984, то је био период кад је Соња постала мега звезда јер је добила Златну арену за „Шећерну водицу”. Мени је била интересантна та њена параноја да се не угоји, тај неки страх да не постане дебела. Она је стално у неком зезању викала да је страшно дебела девојка. Било ми је супер забавно, да ја као мушко певам тај текст, то ми је дало неки посебан твист, неки уврнут фазон...

Ја сам тежак као коњ
- Самоиронична песма, инспирисана у то време мојим повременим, интензивним менталним нападима… У различитим расправама са другим људима сам умео да будем прилично интензиван, тврдоглав, упоран и не много толерантан, па је то тумачено као напоран и тежак као коњ. Заправо, то сам потпуно заборавио, инспирација за сам назив је Иги Поп на албуму и истоименој песми „New Values”, где има један стих: „I'm healthy as a horse”. Иги је иначе инспирисао и име за мој први бенд „Хипнотисано пиле”, у песми „Lust for Life” каже: „That's like hypnotising chickens”.

Видим свој лик
- Песма је заправо из репертоара бенда Хијене, који никад није у ствари заживео. Идеја Пика Станчића и мене из 1982. године. Хтели смо да направимо бенд да само нас двојица будемо чланови, само гитара и бубањ, управо оно што су после урадили „White Stripes” и „Black Keys” 20 година касније. Неке су се од тих песама после пренеле на репертоар „Електричног оргазма”: „Blue Moon”, „Тетовиране девојке”, „Видим свој лик”.

Не постојим
- Донекле, инспирисана Рамонсима и тим неким мелодичним панк фазоном, где је чврста гаражна свирка са мелодичним певањем.

Хорор буги
- То су те ситуације у студију кад бенд чека док техничар сатима нешто намешта, а ми се досађујемо. Чавке је сео за неки клавир који је постојао у студију и кренуо да свира тај неки буги ритам, пришао му је Шваба и кренуо на истом том клавиру да свира соло. Пико и ја смо се само погледали, е, као то је супер, укључи микрофон, снимај!

Хеј, ти
- Још једна о Јовани, она је у том периоду била у Африци, ја у Београду, па има тај део: „у мом граду пада снег”.

Капетан Есид
- Такође, љубавна песма која се бави том везом са Јованом… Ја сам капетан Есид, Јована је Мала Лина…То све се дешавало 80-их година, када смо експериментисали са ЛСД-јем. Оригинална инспирација је у ствари Џери Гарсија из „Grateful Dead”, који је имао надимак Captain Trips…

Да или не
- Песма која је требало да уђе на „Дисторзију”. Нешто је нисмо баш аранжмански поставили како треба, тако да је испала, али је ушла на мој соло албум „Ево сада видиш да може”, у акустичној верзији коју пева Љуба.

Загреб
- Песма која говори о снимању „Дисторзије”, која се такође налази на мом соло албуму, где се спомињу Чавке, Масимо... Пао је огроман снег у Загребу, саобраћај је био паралисан, једини начин да стигнемо на драгоцени термин у студио је био да идемо пешке кроз цео тај снег, од центра до Дубраве, што није мали пут, али ето ми смо се упустили у ту авантуру, стигли на термин и искористили га. О томе говори текст „Трамваји су заспали, беле снове сањају…ја и Пико ходамо, ходамо јер морамо…”

Игра рокенрол цела Југославија
- Она је директни производ те ситуације коју је „Дисторзија” направила, од култ андерграунд бенда, који је свирао у неким малим клубовима, одједном постаје стадионски бенд, који пуни хале и стадионе и свира по целој територији тадашње Југославије, тако да је то буквално био коментар тог рефрена, ево ми сад коначно свирамо тај свој рокенрол по целом овом простору, који се зове Југославија.

Недавно је на једном београдском зиду освануо мурал са твојим ликом, потписници су фанзинашко-навијачка дружина ГТР (Гробарски Треш Романтизам). Како ти се дојмио овај уметнички „инцидент“?
- Симпатично. Нека врста признања. Захваљујем се момцима којима је то пало на памет. Лепо је то, ја волим те уличне графите. С друге стране нисам неки велики навијач, нити сам спортски фан. Цела прича око мене и везе са спортом је баш из периода кад смо радили „Дисторзију” и непосредно после, када сам се доста дружио са Миленком Савовићем, школским другом из гимназије, који је био у Партизановој првој петорци и репрезентативац Југославије. Он нас је „наложио“ да долазимо на утакмице. Чавке, Банана и ја смо почели да одлазимо и онда смо се наравно упознали са осталом поставом, то је она златна постава где су били: Грбовић, Обрадовић, Ђорђевић, Дивац... Углавном, ми смо се ту нешто дружили с њима, виђали се...одемо на њихову утакмицу у Загребу и они победе после не знам колико година Цибону, што је тада било потпуно невероватно. Грба је на рукама изнео Чавкета на терен, јер смо им ми као донели срећу. Ту сам добио инспирацију за оне навијачке бубњеве у песми „Игра рокенрол цела Југославија”. Тих бубњева има и у песми Рамонса „Do You Remember Rock’n’roll Radio?” Тако да те две ствари су ме подстакле, аха! Могли би то да убацимо у неку песму…

Планови за 2017. годину?
- Правимо паузу од половине јануара до пролећа, сваке године се разбежимо на разне стране. Љуба планира традиционално да иде у Индију на пар месеци, ја ћу вероватно да одем на једно месец дана у Енглеску и онда се скупљамо на пролеће, план је да следећи сингл избацимо ту негде у априлу, још један у току лета, а нови албум пустимо тек на јесен. Има девет песама, све су већ готове и сад смо у тој некој фази дотеривања неких деоница. Текстови и аранжмани су готови, бавимо се завршним радовима, миксујемо песму по песму. Следеће ће радити Тони Јуриј, као и претходне две и вероватно ћемо цео албум завршити са њим. Он је био сниматељ и уз Ђорђа Петровића продуцент албума „Шарла акробате“, тако смо се упознали. После је радио „Лишће прекрива Лисабон”, „Les Chansones Populaires” и део албума „Како бубањ каже”… Следеће године треба да изађе и бокс сет са 6 цедеова у едицији „Original album collection”, сви албуми који су изашли за Југотон осим Варшаве.

Миња Дунђерски
 

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени. Молимо читаоце Дневника да се приликом писања коментара придржавају правописних правила. Строго је забрањено лажно представљање, тј. остављање лажнх података у пољима за слање коментара. Коментари који су написани великим словима неће бити објављени. Редакција Дневника има право да не одобри коментаре који су увредљиви, који позивају на расну и етничку мржњу и не доприносе нормалној комуникацији између читалаца овог портала.

Коментари