требало да се доводи у питање. Подсетимо, због ригидног става пређашњег Министарства културе, које је драстично редуковало финансирање Летописа, претила је опасност да се, уместо у месечним свескама, он почне појављивати полугодишње или можда чак и ређе. По речима председника МС проф. др Драгана Станића, учињени су огромни напори да се такав сценарио избегне, јер би у супротном била послата порука да, након готово два века излажења Летописа без већих прекида, ова генерација културних посленика није у стању да га одржи.
– Таква порука била би лоша не само због Матице српске, него због целог друштва и посебно културне политике која се спроводи у Србији. – каже проф. Станић за „Дневник”. – На сву срећу, захваљујући добротворима и поштоваоцима МС, а у првом реду финансијској помоћи Града Новог Сада и АП Војводине, успели смо да пребродимо кризу. А сада, након разговора са новим министром културе Владаном Вукосављевиће, који је показао високо разумевање за мисију Матице српске и све оно што Матица ради, уверен сам у то да ће настали проблем бити у потпуности решен у 2017. години. Добили смо чврста обећања и ја тим обећањима верујем.
Нажалост, није само Летопис протеклих година био у проблему, јер су и енциклопедистички послови, који се реализују под окриљем Мтице српске, практично тапкали у месту. Наиме, да средства за реализацију Српске енциклопедије нису драстично смањена, сваких годину и по дана је могао бити објављен нови том. Овако, 2013. је изашла једна књига, да би тек ове, 2017. године, могла бити објављена следећа. По речима проф. Станића, цео пројекат је заправо у протеклом периоду и очуван само захваљујући тврдоглавости и огромном ентузијазму људи који на њему раде. Али сваки ентузијазам има своје границе...
– Министар просвете и науке Миладин Шеварлић најавио је да ће бити и на том плану побољшљања, али колико, видећемо. Надам се само да ће бар некакав минимум минимума бити задовољен. Јер не тражимо ми ништа што је ван памети, не бахатимо се, већ само инсистирамо на томе да се адекватно валоризује рад тих људи који инвестирају огромно време и знање у пројекте који су од највећег могућег друштвеног значаја. Нико не пише енциклопедијске одреднице из забаве или личне користи, већ сви они то раде да бисмо најзад добили продукт који ће нам помоћи да се боље снађемо у свету у којем живимо, да га потпуније разумемо и да онда идентитетски утемељено можемо да разговарамо и са припадницима других култура.
У Матици је чврсто одлучено да се нови том Српске енциклопедије по сваку цену заврши ове године, али да се онда отвори озбиљан разговор о судбини целог подухвата. Јер, ако се заиста жели успех – а проф. Станић се нада да надлежни схватају шта за једно друштво значи енциклоипедија – онда проблем неће бити нерешив, упркос актуелној финансијској оскудици, а то би свакако допринело и генерално снажнијем развоју енциклопедистичке делатности, не само у Матици срској него у целокупној нашој научној заједници. Уколико, међутим, не буде разумевања, биће настављен континуирани рад само на Српском биографском речнику, за који су у МС некако обезбеђена средства за одржање тзв. радног минимума, док ће се остали пројекти „држати на сламчици”...
– Матица српска има низ стратешки постављених пројеката, који чекају да се стекну околности за њихову бржу реализацију или да почну да дају очекиване резултате. Међу тим пројектима је, рецимо, Речник књижевног језика предвуковске епохе, у којем је пописано лексичко благо славеносерпског језика и уз помоћ којег ће лакше моћи да се читају за нашу културу изузетно вредни писци попут Орфелина, Доситеја, Везилића, Атанасија Стојковића, Лукијана Мушицког, Магарашевића, Јована Хаyића/Милоша Светића, Милована Видаковића ... – каже проф. Станић.
– У плану је, такође, и покретање низа часописа и издања који би требало да српску књижевност, науку и културу у пробраном облику представе, пре свега на енглеском језику, како би и друге културе и научне заједнице лакше перципирале врхунске домете наше књижевности и науке. Волео бих да верујем да ћемо имати снаге, пре свега финансијске, да већину тих пројеката до краја изведемо и на тај начин помогнемо да српска култура и наука почну још активније да живе и на ширим просторима од наших националних. То су наш замисли, али веома брзо видећемо и шта је од тога реално оствариво.
М. Стајић
