Суштинско и искуствено понирање у музику

Центар за музику Коларчеве задужбине, други пут је по идеји своје уреднице Мирјане Лазаревић креирао циклус концерата под називом „Уредник уметник у гостима“,

који је прошле седмице започео реситалом пијанисткиње Рите Кинке. Као што се и очекивало, први одабрани програм у текућој сезони окупио је специфичну публику, непосредно везану за клавир: пијанисте, студенте, композиторе и поштоваоце наше уметнице из ширег слушалачког круга, који је одавно памте и са занимањем прате њене наступе. У Београду је и магистрирала у класи проф. Душана Трбојевића, добивши и Октобарску награду града за најбоља студентска остварења у 1983. Низ признања и стипендија које је још као ученица, па и касније освајала, крунисан је потом и Наградом за жену Европе.

Рита Кинка је пијанисткиња која се страствено и с љубављу, али и великим извођачким искуством, самосвојним стилом, пуним сензибилитетом и сугестивношћу креће кроз одабрана дела најзахтевнијег клавирског репертоара. Свирајући јединственим, дугим, управо „певачким“ дахом, од почетка привлачећи аудиторијум интензивним драмским набојем и изразом, приказала је овог пута нову, зрелу фазу свог професионалног живота, који се од ране младости и потоњих концертних огледања, увек кретао узлазном развојном линијом. Своје афинитете за музику одређених композитора (овог пута без Бетовенових остварења, иако смо га „чули“ кроз Брамса) и увек специфичним, јасним (понекад и скривеном) концептом програмског обликовања, вече је започела Баховом Коралном фантазијом у еф - молу „Ich ruf zu dir Herr“, успостављајући од првог, пажљиво осмишљеног тона, управо небески озарено, „бестелесно“ духовно - медитативно расположење. Била је то савршена трансцендентална интродукција у ретко на концертним подијумима присутну, Сонату бр. 3 Јоханеса Брамса истог тоналитета, смишљено повезана са сличном атмосфером „пронађеном“ и у неким страницама (посебно у другом и четвртом ставу) њене опсежне, у свим , елементима грандиозне, петоставачне форме. Посебна физичка, али и унутрашња снага и издржљивост потребни су за доношење наглих и ефектних, јарких динамичких контраста, уверљивих градација, убојитих акордских удара и огромних садржајних супротности ове упечатљиве, изузетно сугестивно протумачене композиције. Фасцинација Бетовеновим класичним сонатним циклусом, асоцијације на чувени судбински мотив његове Пете симфоније у це молу (у I, III и IV ставу), агилни валцерски покрет централног Скерца али и слободни романтичарски дух дела тек двадесетогодишњег аутора, открили су једног, уверени смо, многима непознатог Брамса.

После ове, у сваком смислу моћне и величанствене прве половине вечери, и друга је зрачила квалитетом и изражајношћу какви се срећу само код уметника дубоко посвећених свом позиву. Поново смо били понесени емотивношћу, енергичношћу и експресивношћу који произлазе из суштинског и „искуственог“ понирања у музику, сада и ванмузички, поетски садржај дела. Избор увек радо слушаних 24 прелида оп.28 Фредерика Шопена, композиторовог програмског, својеврсног аутобиографског опуса, пружио је прилику Рити Кинки да прикаже још неке стране свог, сада превасходно устрепталог и узнесеног, још увек и младалачког, уметничког бића, које сваки комад тумачи, разоткрива, издваја и издиже без садржајног промашаја и у правом значењу, али на свој начин. Згуснутост наративног и личног унутрашњег исказа, имали су у сваком прелиду своју нарочитост и колорит, градећи циклус попут чврсто сковане ланчане ниске, и далеко од уобичајеног манира, као смену незадрживих, оркански грмећих и анђеоски озвучених детаља, закључен управо бетовенски судбинским, троструким ударима, „закивеним“ у басовском регистру инструмента.

На крају, како је и замишљено, уредник – уметник у гостима, имао је и свог госта, колегу Доријана Лељака, редовног професора на Академији уметности у Новом Саду, где заједно предају, да као клависки дуо изведу Регтајм на турски начин Г. Андерсона, парафразу чувеног трећег става Моцартове Сонате у А дуру, К. 331. Жестоки темпо, расположено, виртуозно и темпераментно „yезерско“ музицирање с одговарајућом дозом врцавог хумора и веселости, на радост интерпретатора и раздрагане публике, испраћено је овацијама и скандирањем, какви се углавном могу чути само у Великој дворани Коларчеве задужбине. Надамо се да ће, овако „компатибилни“ пијанисти, наставити сличну сарадњу.

Марија Адамов

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести