некад пролазили, некад остајали, да помогну још мало.У Српском народном позоришту, где Кокан Младеновић режира истоимену представу, обриси се назиру. Корито, река, мост... Нема леве и десне обале. Зато се чују глумци који помињу неизоставно набијање на колац, најчувенију сцену из Андрићевог романа, лаурата Нобелове награде за књижевност.
Примабалерина Андреја Кулешевић глумце загрева, ради на покрету, да би се коју секунду након изласка из сале зачуо снажни хор женских гласова. Изгледа да и композиторка Ирена Поповић Драговић ради своје...– Биће доста игре и песме – открива нам глумац Радоје Чупић. – Ирена је направила лавовски део посла, кроз музику преплићући све те традиције и конфесије. Она се пробија кроз ритуал и силна понављања која су карактеристична за Андрићево дело.
Чупић признаје да је свима изазов да не изневере дело, иако оно није писано позоришним језиком. Каже да је глумцима битно да заједно одреде који је то стил и начин на који ће представљати ликове.– Све је блиц и кратка монолошка форма. Играмо све. И народ, и поплаве, и избеглиштва, и касабу, и кафану, Аустроугаре и Турке... Повремено се извлачимо да бисмо одиграли парчад својих улога и тако означимо оно што би требало да се означи као битно.
Гордана Ђурђевић Димић каже да се ради о комбинацији говорног театра и кореодраме - о тоталном театру. За женске улоге, ликове који осим једног, и нису најизраженија карактеристика Андрићевог романа, наводи да су конципирани тако да говоре у име свих жена, с критичким одстојањем спрам времена радње.
– Оно што је битно, народ је и мушко и женско као маса која се ваља на тим просторима. Тамо где једна храбра жена каже да није добро задржавати се – прича Гордана Ђурђевић Димић. – Ту земљу, која је некад била обећана, треба напустити и отићи што даље. Али, то није могуће. Људи су заробљени. Менталитет је такав какав је. Каже се да Босна није земља бехара, севдаха, езана, молитве и кризме, већ мржње, а мржња је оно што нас убија до данас.
Редитељ представе Кокан Младеновић открива да је за њега Андрићев роман повод за још једну причу о нашем времену. Причу о злу које се дешава на једном истом месту, више од 400 година, злу којем нема краја.
– Ова представа није ту да инсценира један сјајан роман. Она је ту да настави Андрићеву мисао и стрепњу од новог зла. Ако неко мисли да смо проблеме Босне решили националистима из деведесетих који су на власти у Србији, националистима у Босни и Републици Српској, онда се јако вара. Душко Ковачевић у једној својој песми каже: “Сад је мир у селу, док деца не порасту”. Тако је сад у Босни. Бојим се да нам следи још један циклус зла, јер нисмо ништа урадили да нам се не догоди. За разлику од Андрићевог романа који се завршава окупацијом 1914, наша представа се завршава 1995. - предочава Младеновић.
На питање о начину драматизације, он одговара да представа говори аутономним, позоришним језиком, користећи делове Андрићевог романа.
– Не мислим да се са Андрићем може надгорњавати у приповедању. Он је мајстор испричаног. Нама треба то како да кондензујемо све те велике приче, цела поглавља у две-три минуте. Друга су средства, језик, али верујем да су намере исте – појашњава редитељ. – Ово је театар који тражи максималну способност и спремност. Машту доведену до усијања. У тој креацији, и Андреа Кулешевић задужена за покрет, и Ирена Поповић Драговић за музику, и Марија Калабић за сценографију, и Татјана Радишић за костим, дају свој значајан допринос декодирању Андрићевог романа у позоришни језик и слике.
Игор Бурић
Обрачун са злом
Несигуран у то колико публика у Србији, сем наслова, познаје велику литературу, Младеновић је одлучан да представу направи због властите савести и сарадника у СНП који су здушно приступили послу. „У нагомиланим проблемима, огромном кукавичлуку да се реше менталитетске девијације, да се погледа у очи злу који смо радили деведесетих, верујем да се крије акумулација будућих зала. Попут акумулације Перућац, која је баш на тој Дрини деведесетих откривала лешеве. Представа је допринос обрачуну са злом у нама и покушај да укажемо да Андрићева прича није испричана до краја. Са злом није готово”, поручује Младеновић.
