Твој свет музике

Оперским гала концертом, трећим у новом циклусу “Твој свет музике”, који је осмислила вредна уредница Коларчевог Центра за музику Мирјана Лазаревић, уочи протеклог викенда обележено је 84 године

 од дана када је одржан први концерт у Великој дворани Коларчеве задужбине.
За разлику од уобичајено конципираних вокалних вечери, као низа најпопуларнијих оперских арија, често и кантабилних наполитанских песама, ово слављеничко је имало свој логични драматуршки смисао и логични градациони ток, а избор тачака подразумевао, поред неколико солистичких нумера, управо ансамбле, односно целе одломке из ређе извођених, претежно француских музичко - сценских остварења.

Ређајући их по распореду гласова у партитури (сопран Душица Бијелић, мецосопран Милијана Николић, тенор Розарио Ла Спина и баритон Никола Мијаиловић), с поносом истичемо да се у  већини ради о изванредним уметницима нашег порекла и школе (професорке Људмила Грос Поповић и Радмила Смиљанић) усавршаваних  у иностранству, док се Ла Спина, сјајни сценски и животни партнер Николићеве, изврсно уклопио у овај врло лепо сложен српски певачки четворолист. Неизоставан, и по значају не мање вредан, био је и изузетан клавирски допринос Ђорђа Нешића.

Непрекидни ланац дуета, али и арија и два терцета, отворен је, а то нам се и посебно допало,  најчувенијим квартетом у оперској литератури, „Уни ди, се бен рамментоми“ из Вердијевог „Риголета“, у ком су се представили сви певачи. Овде су сви ликови упечаљиво разоткрили своје карактере: музикална Душица Бијелић дочарала је анђеоски чисту и осећајну Ђилду,  Никола Мијаиловић, њеног очајног и пониженог оца Риголета, а њима насупрот, у великом контрасту (чак их и „покривајући“), динамички и изражајно интензивнију, привлачну и фриволну Мадалену, темпераментно је тумачила Милијана Николић, и с њом у пару, Розарио Ла Спина, такође вокално снажнији и „гласнији“,  представио је страственог и насртљивог војводу од Мантове.

Наредни дует Самсона и Далиле (из истоимене опере Камија Сен Санса), у потпуности је приказао прекрасни и „огромни“, редак мецосопрански глас Николићеве (који по специфичности валера и моћној изражајности на тренутке подсећа и на славну Обрасцову, али и нашу легендарну Бисерку Цвејић), као и аутентичног, типичног италијанског, лепо обојеног тенора Ла Спину, такође раскошног волумена и на тренутке префорсираног интензитета, због чега вероватно на тренутке није најбоље досезао неке  највише тонове.

Наш баритон Мијаиловић је импресионирао глумачким даром и снажном експресијом у музички пластичној и технички захтевној, драмској, управо „демонској“ арији „Воила дон ла террибле ците“ из код нас неизвођеног, раритетног Маснеовог „Таиса“, а одмах затим се као уображени и самољубиви војник Белкоре, савршено придружио каприциозној и кокетној, али и сензибилној Адини (Душица Бијелић) и топлом, лирски надахнутом и узбуђеном Неморину (Ла Спина) у терцету Доницетијевог „Љубавног напитка“.

Два чувена и веома мелодична дуета, прво женски „Белле нуит” из Офенбахових „Хофманових прича“, а онда и мушки из Бизеових „Ловаца на бисере“, донели су још један дах с међународних позорница, где ови уметници капиталних гласова и узбудљивих интерпретативних могућности уче и како се прилагођавати једни другима, а онда психолошки „застој“ с ефектном аријом „Ла Петенера“ из зарзуеле „Ла Марћенера“ Шпанца Федерика Морена Торобе. Овде смо се поново уверили у технички одличну постављену, интонативно беспрекорну и доживљену интерпретацију Душице Бијелић, која својим светлим и чистим, невеликим, али флексибилним гласом, може све. Пред крај још један дует из „Самсона и Далиле“, сада Николићеве и Мијаиловића, а онда и чувени Ди Капуин „О соле мио“, последњи срдачни Ла Спинин поклон београдској публици, срчано и „сунчано“ испеван грленим тенорским тембром.

Марија Адамов

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести