у издању издавачке куће „Пчелица” из Чачка. За ово новоустановљено признање конкурисало је 16 наслова, а одлуку је донео жири у саставу Душан Поп Ђурђев, Мирослав Алексић и Драгутин Бег. Награда ће бити уручена данас у 12 часова на бини „Лаза Костић” у хали „Мастер” Новосадског сајма.
У образложењу жирија наводи се да у времену краха свих могућих етичких принципа на којима је свет почивао, појава оваквих књига за децу и младе читаоце један је од добрих начина да се најмлађима укаже на неке традиционалне вредности којима ћемо се кад-тад, као људи, морати вратити.
– Најновији роман Раше Попова, доноси снажну причу о љубави, социјалној неправди и борби против ње, смештену у историјско-митолошки простор српског средњовековља и Овчарско-кабларске клисуре – најављује књигу издавач. – Подсећа на оданост, пожртвованост, пријатељство и љубав као покретачку снагу која побеђује све препреке. Непревазиђени аутор предела маште, чаробњак српске књижевности за децу овим остварењем архетипске мотиве и реалне историјске околности обогаћује митолошким бићима и магијским радњама као симболима позитивне и негативне стране нашег постојања.
„Овчарско-кабларска бајка„ Раше Попова, која и сама битише на просторима чаробног крајолика те клисуре, најлепши је поклон аутора издавачу, који је због тога имао посебну мотивацију у ликовном обликовању ове необичне приче традиционалним мотивима. Та модерна бајка, допуњена бајковитим илустрацијама Младена Анђелковића, „пренеће” читаоце у српски средњовековни простор Овчара и Каблара и вратити веру у добро, као победничку снагу, директно упућујући на основне моралне вредности и начела, нагласио је издавач.
– Душко Радовић је рекао да је Змај Јова створио децу српском народу. Као легитимни Змајев наследник, и он је створио Србима дечју слободу. Радовић је својим стиховима ослободио српску децу од тескобе, потиштености и мрачног располажења. Срећом, заборављено је да је Душан Радовић 1960-их година доживео од изопачених педагога одбојан пријем. Присталице строге, милитаристичке педагогије нису подносили слободу коју је Радовић сматрао педагошки исправном. Радовић је слободан као деца. Зато је могао да ослобађа децу. Џимријама је ишао на живце, а мени је био узор и сматрао сам га својим учитељем – рекао нам је о свом претходнику Раша Попов, истичући да је срећан што је добио награду “Душан Радовић” и то баш сада - у тренутку када му се родио праунук.
К. Р.
Век од смрти Милутина Бојића
На Салону књига ће бити обележен век од смрти Милутина Бојића, о чијем ће делу говорити Ратомир Дамјановић и Јовица Крстић. Промоције појединих својих аутора најавили су „Креативни центар”, „Колумбус” и „Вулкан”, а посебан програм припремљен је под окриљем Дана руске културе и почиње у 11 часова.
