Возови као симбол

Новосадски квартет „Билитис”, који творе Ксенија Башић (флаута), Ива Станковић (виолина), Ана Клем-Аксентијевић (виола) и Милица Свирац (виолончело),

отвориће вечерас у панчевачкој Галерији Милорада Бате Михаиловића Фестивал нове уметности извођењем композиције Different Trains Стива Рајха (1936). Гремијем награђено дело америчког минималисте, настало 1988. године и премијерно изведено у интерпретацији чувеног Кронос квартета, пратиће видео-инсталација графичке дизајнерке Иване Радмановац.

– На нивоу квартета смо се договориле да ће за сваку сезону једна од нас састављати програм – каже за „Дневник” флаутисткиња Ксенија Башић. – Проучавањем литературе коју бисмо могали да свирамо, базирала сам се на 20. и 21.веку, јер ми је та музика најближа. И на ’прву’ сам се одмах закачила за Стива Рајха и Different Trains, јер генерално јако волим програмску музику и уопште повезивање немузичког контекста са музичким материјалом. 

Different Trains је Рајх компоновао сећајући се како је током Другог светског рата често путовао возом између Њујорка и Лос Анђелеса, где су му живели родитељи, истовремено свестан чињенице да би га тих година у Европи, као Јеврејину, возови највероватније одвели у неки од концентрационих логора. Ове асоцијације огледају се и кроз називе ставова: „America-Before the War”, „Europe-During the War” и „After the War”...

– Када сам дело први пут чула; одмах сам добила идеју да би наше извођење требало испратити неким видео-радом – наводи Ксенија Башић. – И започела сам потом потрагу за фотографијама и мотивима који би могли да се искористе у том видеу, попут потресних фотографија из Другог светског рата, јер сам имала у глави како би он требало да изгледа. И пренела сам ту основну идеју Ивани Радмановац, која је на крају обликовала материјал.

Уз оригиналну партитуру Different Trains иде и ЦД на којем се, тачно онако како је замислио композитор, у прецизном временском следу, налазе фрагменти интервјуа са људима који су преживели Холокауст, гласови отправника возова, звуци локомотива које клопарају, али и деонице које је одсвирао Кронос квартет а онда су оне мултипликоване, па се стиче утисак да се на снимку заправо чују три гудачка квартета.

– Хтели не хтели, свирамо уз Кронос квартет... – уз осмех наводи Ксенија. – Рајхова идеја је, наиме, била да се на концерту стекне утисак да се чују четири квартета – један који свира „лајв” и три са снимка. То, иначе, није редак случај у модерној музици, јер доста комада је писано управо за гудачки квартет и тејп. У сваком случају, тежина овог дела није у његовој техничкој захтевности, већ у чињеници да траје 27 минута, с обзиром на то да су ставови повезани, и за извођење је неопходна огромна концентрација, јер не сарађујемо нас четири само међу собом, него и са снимком, који готово да има улогу диригента.

Иначе, Нова фестивал се наставља сутра у Ковину, где ће у Центру за културу наступити најпре саксофонисткиња Јасна Јовићевић и фаготиста Габриела Косо, а потом Силард Мезеи (виола) и Алберт Маркош (виолончело). Фестивал ће у петак имати и своју београдску епизоду, у Студију 6 Радио Београда, свирком пијанисте Каја Дракслера и трубачице Сузане Сантос Силве. У суботу, последњег дана фестивала, домаћин је Дворана „Аполо“ Дома омладине у Панчеву, где ће свирати најпре аустријски дуо „FredDo”, а за финале је остављен концерт квинтета Силарда Мезеија.

М. Стајић

Флаута vs виолина
„Билитис” је за наше прилике необична формација, јер у односу на стандардни гудачки квартет, флаута преузима улогу једне виолине. „У Србији не постоји такав састав, али га је имао мој професор са Конзерваторијума у Бечу Карл-Хајнц Шуц, и учинио ми се јако занимљив тај спој дувачког са гудачким инструментима.

Осим тога, литература је непрегледна, јер без проблема, због чињенице да су по боји и регистру флаута и виолина врло блиске, можемо да свирамо велики број гудачких квартета”, појашњава Ксенија Башић.

EUR/RSD 117.1627
Најновије вести