поручио је прексиноћ покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама професор Мирослав Штаткић у уводном слову пред почетак Гала концерта „Бисери фестивала Златна тамбурица„. Подсетимо, први фестивал нове војвођанске песме је одржан 1987, и у протеклих безмало три деценије изнедрио је готово 500 композиција које су пристигле на конкурус и први пут бивале изведене управо на завршној вечери „Златне тамбурице”.
Овог пута, међутим, „Златна тамбурица”није имала такмичарски већ ревијалан карактер, па је на концерту публика чула репрезентативан избор најуспешнијих композиција досадашњих 27 издања фестивала. Пред препуном салом СНП-а, уз Велики тамбурашки оркестар Радио телевизије Војводине под управом маестра Зорана Мулића, неке од најпознатијих нових војвођанских песама, као што су “За моју Милицу”, “Завејан је пут за салаш мој” или „Тихо, тихо тече Дунав плави”, изводили су Милан Прунић, Александра Падров, Саша Петровић, Данка Стојиљковић, Миша Близанац, Ђорђе Чавић, Зоран Бугарски Брица, Бане Крстић...
„Овогодишња ’Златна тамбурица’ је испунила сва сва наша очекивања и представља предах до следећег фестивала, који ће од наредне године наставити са такмичарским карактером. На том, 29. издању ’Златне тамбурице’, биће премијерно изведено 18 композиција, које ће конкурисати за традиционална признања фестивала”, изјавила је за „Дневник” Јасмина Градинац, директор новосадске „Страде”, која је и ове године организовала „Златну тамбурицу” уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.
„Страда” је, иначе, протеклих година реализовала низ музичко-сценских програма, од позоришног спектакла „Хазарски речник” до музичког „Лове Ме До„, поводом обележавања 50 година од објавјивања првог сингла легендарних Битлса, а Јасмина Атић нам је потврдила да је у овом тренутку актуелан пројекат „Тамбура - звуци из недара”. Он би требало да се реализује у периоду децембар 2016 - март 2017, и то са идејом да се покаже свеколика уметност тамбуре и обрадују поштоваоци овог инструмента широм Војводине.
М. Стајић
