Јача храна када је хладно

    Што је дужа изложеност спољним ниским температурама, енергетске потребе су веће, јер се метаболизам, односно калоријска потрошња појачава како би организам одржао неопходну телесну температуру и нормално функционисао, навела је Пантић-Палибрк у саопштењу достављеном медијима.

    Основне препоруке за исхрану зато се, како је навела, не разликују битно од основних препорука за правилну исхрану, али оброци треба да буду јачи у односу на уобичајену исхрану.

    Расподела оброка треба да буде правилна, ујутру је обавезно доручковати и правилно расподелити храну у три ''главна'' оброка и једну до две воћне ужине дневно.

    Докторка Пантић Палибрк је нагласила и да исхрана треба да буде разноврсна, као и да треба давати предност сезонском воћу и поврћу - поморандзама, мандаринама, грејпфруту, нару, кивију, јабукама, брусницама, бундевама, купусу, паприкама, першуну...

    Она је подсетила да цинк, којим су богате риба, јаја, млеко и житарице, такође има важну улогу у борби против инфекција, као и да се намирнице богате флавоноидима - црвени лук, шаргарепа, броколи, црвено и наранджасто воће, ораси, махуне, јабуке, крушке препоручују у хладним данима.

    Потребно је јести и бели лук, рен, бундеву и кромпир, пасуљ, грашак, месо, рибу, јаја, житарице и производе од житарица, а при избору меса предност треба дати немасном месу - пилећем, ћурећем, телећем.

    Пошто је током зимског периода краћи  боравак на сунцу и мања продукција витамина Д, потребно је уносити више калцијума кроз млеко и млечне производе, али и довољно течности, посебно сокове од свеже цеђеног воћа и чајеве, топле супе и чорбе.

    Препоручује се и да се избегавају хладни напици.