Језеро Восток испод дебелог леда крије живот

  Руски тим је раније саопштио да су после 20 година рада, успели да прокопају четири километра леда и дођу до површине језера Восток које је милионима година лежало недирнуто испод леда.

    Научници су надају да ће узорци воде из језера, који ће бити узети ове године, открити нове облике живота - бактерије које се хране хемијским реакцијама у мрклом мраку, вероватно сличне онима у највећим дубинама океана, али старе милионима година - и поред екстремних временских услова.

    Проучавање Востока пружиће научницима и информације о пореклу Антарктика за који се верује да је некада давно био део већег континента.

    "Очекујемо да овде нађемо живот какав не постоји нигде другде на Земљи", рекао је АФП-у Сергеј Булат, молекуларни биолог са петербуршког Института за нуклеарну физику.

    "Уколико има живота, то ће бити облик до сада непознат науци. У том случају говорићемо о суштинском открићу и новој страници у нашем разумевању живота", додао је он.

    Стручњак за геологију и минералогију са Московског државног универзитета Владимир Сивороткин рекао је да су научници заправо открили "нову тему науке, какву до сада нико није видео".

    "Биолози ће вероватно наћи неке непознате бактерије које су се адаптирале на ове услове", сматра он.

    Седиментација језера такође ће открити промене на Земљи и њеној клими у протеклих 20 милиона година, сматра Герман Лејченков са Института за геологију и минералне ресурсе океана у Санкт Петербургу.

    "За геологе, важно је да наставе са копањем и допру до седимената са дна. Они садрже информације о променама у околини и клими у последњих 15 до 20 милиона година", рекао је он.

    Радећи у екстремним условима на истоку Антарктика, где је просечна температура минус 50 степени Целзијуса, експедиција је користећи керозин као антифриз бушила лед стар милионима година.

    "Ово је наша техничка победа. Бушење у овако комплексним климатским условима је тешко, а плус ту су и фактори надморске висине и снажног леда", рекао је Лејченков.

    Са њим се слаже и Сивороткин. "Ово је важна техничка и психолошка победа. Ови људи су хероји", каже он.

    Вођа експедиције Валериј Лукин у среду је поносно упоредио успех свог тима са првим летом у космос, а као доказ колико је откриће важно за руску владу, министар природних ресурса и еколоције Јуриј Трутњев посетио је почетком месеца место ископавања.

    Научници тврде да бушилица неће загадити воде језера јер ће водени притисак испунити рупу и избацити сву евентуалну нечистоћу напоље. И поред тога, стручњаци "Гринписа" упозоравају на могућност загађења.

    "Многи научници сумњају да би течношт коришћена при бушењу могла да упадне у ово јединствено језеро са јединственом флором и фауном", каже Владимир Чупров, шеф руског огранка "Гринписа".

    Професор Мартин Зигерт са Единбуршког универзитета слаже се да антифриз представља потенцијалан ризик од контаминације.

    "Тешко да ће убедити друге да је њихов експеримент чист, када морате да прођете кроз 3,5 километара керозина како би дошли до површине језера", каже он.

    Уколико Руси заиста пронађу микробе у језеру које 20 милиона година није имало контакта за светлом или ветром, то ће, наводи агенција АП, још једном показати да живот постоји и на најчуднијим местима.

    Агенција преноси списак необичних облика живота који су пронађени на најнемогућијим местима за живот, од најдубљих делова океана, до Антарктика, пустиња Чилеа и рудника злата у Јужној Африци.

    "Научио сам да је живот феноменално невероватан и може да се адаптира", каже Карл Пилчер са Астробиолошког института америчке агенције НАСА.

    Научник са Универзитета у Колораду Тед Скамбос уверен је да ће руски тим пронаћи микробе у језеру.

    Уколико је живот пронашао начин да се адаптира на лед и мрак, научници сматрају да постоје шансе да неки облици живота постоје и на Јупитеровом месецу Европа или Сатурновом Енцеладусу. Оба месеца имају лед и највише шанси за постојање живота. То значи и да би могло да има живота на Марсу, сматрају амерички научници.

    И док амерички и британски тимови копају у потрази са својим језерима испод Антарктика, стручњаци упозоравају да су та њихова језера мања од Востока које је дуго 250 километара и широко 50 километара. Од потпуног смрзавања сачувала га је кора леда дебљине три километра.

    О језеру сакривеном испод леда Антарктика први пут је крајем 19. века писао руски научник и анархиста, принц Петар Кропоткин. Руски географ Андреј Капица убележио је могућу локацију језера и дао му име, али је тек 1994. године постојање језера дефинитивно потврђено.

    Копања су почела 1989. и развлачила су се због недостатка новца, проблема са опремом, и временских услова.