Мушкарци између 15 и 25 година компјутерски зависници

        Директор дефектолошког саветовалишта "Ентера" Милан Радовановић изјавио је Танјугу да су "гејмери" некад чинили више од 90 одсто зависника од компјутера, али да се из године у годину повећава број људи који постају зависни од друштвених мрежа, пре свега, 'Фејсбука'", рекао је он.
        Међу особама које постану зависници од компјутера највише је мушкараца, узраста од 15 до 25 година, истакао је Радовановић.
        Разноврстан садржај, према речима Радовановића, чини ту социјалну мрежу погоднијом за стварање зависности, јер особе почињу да га користе нон-стоп и не раде ништа друго.
         Тако је једна од пацијенткиња која се лечила у саветовалишту "Ентера" због овакве зависности престала да иде на посао и на крају је дала отказ.
        Рекорд по броју сати проведених за рачунаром међу особама које су се лечиле у "Ентери" држи мушкарац који је компјутер користио непрекидно 36 сати.
        Чести су случајеви зависности у којима мушкарци путем "Фејсбука" ступају у неку врсту емоционалне прељубе. Он им служи као место где дневно могу ступити у контакт са великим бројем жена, казао је директор "Ентере", додајући да су у том саветовалишту у једном периоду имали неколико таквих клијената, чак и посебну групу која је радила само тај тип зависности.
        Када је у питању свест јавности о том проблему, Радовановић сматра да се ситуација знатно поправила у односу на пре пет година, када је основана "Ентера".
        Радовановић истиче да деца много боље препознају проблем у свом окружењу од својих родитеља, а мајка је та која се најчешће обрати за помоћ, додајући да чак и када је зависник одрастао мушкарац, пре ће позвати мајка него супруга.
        Зависник од Интернета се може препознати по томе што све више времена проводи за компјутером, не може да контролише своју потребу, уколико му неко забрани да користи компјутер одлази у играонице, јављају се проблеми са школом, па чак може и да напусти школу, а ако покушате да му укажете да има проблем, он постане агресиван или негира проблем.
        За дијагностификовање зависности мора да буде присутно најмање три од шест симптома - снажна жеља за употребом Интернета и немогућност контроле, појава апстиненцијалне кризе уколико особа није за рачунаром, пораст толеранције, односно све више времена проводеног за рачунаром, прогресивно занемаривање осталих обавеза и интересовања, коришћење рачунара иако постоји свест о томе да то ствара одређене последице и жеља да се прекине и успостави апстиненција.
        Третирање зависности од Интернета разликује се од осталих терапија зависности по томе што пацијент, иако је на одвикавању, може да користи рачунар, али не може да користи проблематични садржај.
        "Циљ терапије је да особа није у доживотној апстиненцији од употребе Интернета, као што је случај код других зависности, него да се врати на ниво корисне употребе интернета", казао је Радовановић.
        Током пет година рада, успешност лечења оних који заврше једногодишњи програм је већа од 80 одсто, што је, према речима Радовановића, фантастично. Он је додао да од пацијената који уђу у програм, око половина њих и заврши.
        Постоје и случајеви, навео је Радовановић, да особа и поред терапије и завршеног програма остане у проблему, али је то много ређе него код других облика зависности.
        Иако не може да наведе колико клијената сада посећује ту установу, Радовановић је рекао да тај број не варира много и да су у једном моменту имали више од 100 клијената.
        У државним установама за лечење болести зависности, Специјалној болници за болести зависности Драјзерова и Институту за ментално здравље, нема пацијената који се лече од зависности од интернета.
        Директорка Специјалне болнице за болести зависности Јасна Дараган Савељић изјавила је Танјугу да се зависност од Интернета у нашој средини још не сматра проблематичном и да претпоставља да већина родитеља и не схвата проблем, јер је "дете безбедно у суседној соби, не сматрају да ради нешто што може да му нашкоди, не узима дрогу, не излази из куће".
        Родитељи, према њеним речима, не обраћају пажњу на тај предуги боравак за рачунаром који може знатно да оштети личност и лишава га нормалних обичних социјалних контаката стварајући праву зависност.
        Сличног мишљења је и државна секретарка за Дигиталну агенду Јасна Матић која истиче да Интернет и друштвене мреже саме по себи нису штетне, уколико се користе у одређеним дозама
        ''Друштвене мреже људима омогућавају да стекну нова знања, нове пријетеље или да остану у контакту са старим, као и да се баве разлицитим хобијима'', казала је Матић.
        Ипак, оно о чему треба водити рачуна је да то не постане прекомерно и не почне да угрожава друге активности било код детета било код одрасле особе, нагласила је она.
        ''Родитељи од малих ногу деци треба да представљају Интернет као прозор у свет и да их уче да Интернет, пре свега, користе као извор информација. Било би добро да им осмисле разне занимљиве програме из области географије, ботанике, спорта, у зависноти од интересовања детета'', навела је Матић.
        Према њеном мишљењу, дете ће тако стећи навике да користи компјутер и  Интернет на прави начин.
        У супротном, доћи ће до занемаривања навика, обавеза, хигијене и контаката са другим људима, што је јасан показатељ зависноти, закључила је Матић.