Пријатељи су најбољи лек

 Тим стручњака са универзитета "Конкордиа" из Монтрела заједно са својим америчким колегема са универзитета из Синсинатија и Омахе  испитивали су на преко стотину деца узраста од 10 до 11 година у једној школи у Монтрелу како на њих утичу стресне ситуације и који је најбољи начин да их превазиђу.

    Психолози су четири дана зарадом захтевали од деце да неколико пута дневно причају о негативним искуствима која су доживела пре двадесетак минута, и да опишу како се осећају, мерећи им истовремено нивоу кортизола, такозваног хормона стреса. 

     Деца која су била у друштву доброг друга током неког негативног искуства, лучила су мање кортизола па је и ефекат стресне ситуације био  далеко мање уочљив.

     "Ово је веома важно откриће јер претерано лучење кортизола, "хормона стреса" може да доведе до значајних психолошких модификација као што је имуносупресија, потискивање и ослабљивање нормалне имунолошке реакције организма као последица дејства различитих стресних ситуација као и до разних метаболичких поремећаја, објаснио је у студији објављеној у америчкој научној ревији ""Развојна психологија" вођа тима ове групе психолога Вилијам Буковски.   

     То је први пут да је на научни начин објашњен позитиван учинак пријатељства у дечијем узрасту када су она изложена неком негативном искуству.

     У ранијим студијама је већ објашњен позитиван ефекат блиског пријатеља у периоду адаптације деце у новој средини.

     "У научној јавности, најчешће се ставља акценат на значај породичне подршке деци у случајевима тешких болести, али нове студије указују да је позитиван ефекат пријатељства далекосежнији", објашњава Буковски.

     Оваквим закључцима иду у прилог и истраживања аустралијских стручњака спроведена пре десетак година која су потрвдила да пријатељство и код старијих људи игра већу улогу у оздрављену него породица.Наиме, према резултатима те студије смртност је смањена за   22 одсто код особа окружених пријатељима у односу на оболеле без блиских пријатеља, док окружење чланова породице није имало никакав ефекат. 

    Стручњаци наглашавају важност "реалних пријатељстава" који су ту у конкретној животној ситуацији подсећајући да друштвене мреже и пријатељства те врсте имају негативан учинак јер чак за 60 одсто повећавају ризик од гојазности.