Бла­го­ју Ба­ко­ви­ћу на­гра­да “Вла­ди­мир Ма­ја­ков­ски“

 а из­да­вач је „Ка­и­рос“ из Срем­ских Кар­ло­ва­ца. Вред­но при­зна­ње, за­јед­но са „Злат­ним пе­ром Ру­си­је“, Ба­ко­ви­ћу је уру­че­но пре не­ко­ли­ко да­на у Мо­скви, у све­ча­ној дво­ра­ни Др­жав­ног му­зе­ја „Ма­ја­ков­ски“. Том при­ли­ком је ис­так­ну­то да је „Ба­ко­вић је­дан од нај­бо­љих и нај­пло­до­твор­ни­јих са­вре­ме­них срп­ских пе­сни­ка, чи­је де­ло има сна­жан ути­цај на мо­дер­ну ру­ску по­ет­ску ми­сао“.

- Осе­ћам се при­ви­ле­го­ва­ним и с не­ким ра­до­сним оза­ре­њем до­жи­вља­вам на­гра­ду ко­ја но­си име ве­ли­ког Вла­ди­ми­ра Ма­ја­ков­ског. И у нај­ве­ћој скром­но­сти те­шко се од­у­пре­ти ус­хи­ће­њу да и ова на­гра­да, као и не­ко­ли­ко прет­ход­них ко­је сам до­био у Ру­си­ји, сти­же из зе­мље ко­ја је свет­ској ли­те­ра­ту­ри по­да­ри­ла Пу­шки­на, Је­се­њи­на, Го­го­ља, До­сто­јев­ског, Тол­сто­ја, Хлеб­ни­ко­ва - ре­као је Ба­ко­вић.

Са ства­ра­ла­штвом Бла­го­ја Ба­ко­ви­ћа, ру­ска књи­жев­на пу­бли­ка се упо­зна­ла пре де­се­так го­ди­на ка­да је на тим про­сто­ри­ма об­ја­вље­на Ан­то­ло­ги­је срп­ског пе­сни­штва два­де­се­тог ве­ка у ко­јој су се на­шле и пе­сме вр­ба­ског пе­сни­ка.

На­кон то­га, у Ру­си­ји је об­ја­вље­но и тро­том­но из­да­ње срп­ске по­е­зи­је, пре­пе­ва­не на ру­ски је­зик, у ко­јем је Ба­ко­вић био за­сту­пљен са пе­де­се­так пе­са­ма, а он­да је усле­ди­ла дво­је­зич­на књи­га „Низ ла­ку пла­вет“, па ре­пре­зен­та­тив­ни из­бор ње­го­ве по­е­зи­је, са­жет у књи­зи „Пут“. Ова књи­га је до­жи­ве­ла два из­да­ња у укуп­ном ти­ра­жу од 30.000 при­ме­ра­ка, а за њу је Ба­ко­ви­ћу про­шле го­ди­не при­па­ла на­гра­да Са­ве­за пи­са­ца Ру­си­је „Кон­стан­тин Си­мо­нов“. Пе­сник из Вр­ба­са у Ру­си­ји је до­био и на­гра­ду „Ан­тон Па­вло­вич Че­хов“ за „це­ло­куп­но де­ло и вер­но слу­же­ње отаџ­бин­ској ли­те­ра­ту­ри“. То­ком плод­не ка­ри­је­ре до­био је и мно­ге зна­чај­не књи­жев­не на­гра­де у Ср­би­ји, Цр­ној Го­ри и Ре­пу­бли­ци Срп­ској.

 Ба­ко­вић је ро­ђен 1957. у Бо­ји­шти­ма код Би­је­лог По­ља. Већ три и по де­це­ни­је жи­ви и ства­ра у Вр­ба­су.

М. Ке­ко­вић