Гола Берта, минхенска љубав славног сликара

Овог лета Музеј Паје Јовановића у Београду је ексклузивни домаћин слике „Акт пред огледалом - Гола Берта” нашег чувеног сликара,

која је први пут изложена у овом простору. Сада када је поново после 113 година у атељеу сликара, стиже с једним потпуно новим светлом, које на уметничко дело и уметника баца откриће ко је била нага дама с његовог платна. Иначе, за више од 100 година постојања дело је само три пута приказано у јавности.

- Верује се да је овај акт, који је настао 1895-1896, можда и најбољи који је уметник икада насликао - каже кустос Данијела Ванушић, која данас, након више од једног века, излази са открићем ко је била Берта. Захваљујући рукопису мемоара који се чува у Легату Паје Јовановића (Музеј града Београда), током истраживања његовог живота, кустос Ванушић је успела да открије ко је приказана жена на слици.

- Она је била Пајина љубав из младих минхенских дана, жена за коју су га везивале снажне емоције, али и велика привлачност. Они су се упознали и остварили емотивну везу током његовог боравка у Минхену, да би веза била окончана с његовим преласком у Беч. Наиме, од свих сачуваних примера Мемоара Паје Јовановића, уметник је у Легату оставио јединствене белешке, написане на неповезаним блок листовима, у којима помиње своју велику минхенску љубав - Берту, а сви подаци до којих смо дошли уклопили су се 2009. године, када је слика први пут изложена у Београду, објашњава кустос и указује на Пајине записе с којима се суочила у Легату. На слици није представљен непознати модел, већ како то бележи Паја Јовановић:

„...Берта: моја атлетска Валкири девојка. Сва енергија ми се утрошила у тим свакодневним хрвању и гимнастичним надметању са њом... Биће тешко се од Берте опростити... пресекао оштрим ножем - и великим болом све везе са Бертом, јако је већ била прирасла уз мене - операција тешка баш опасна по живот али морало је бити...”

Ванушић указује да су овакве приче о уметницима подстицајне за сам посао кустоса и додаје да су то „важне ствари у њеној професији”.

- Увек се надате када се бавите овим послом да ћете доћи до неких нових сазнања, што се у принципу и догађа. Посебно су интересантне те ствари које вам омогуће да једну слику, као ову Паје Јовановића, сада сагледате из потпуно другог угла, да сазнате идентитет приказане особе и да та особа буде и у некој релацији са самим уметником, чиме смо дошли до открића и дела његовог приватног живота - додаје Ванушић, кустос у Музеју Паје Јовановића, који је изузетан простор у срцу Београда, Улици Краља Милана 21 на четвртом спрату. Испуњен је аутентичним предметима из живота славног сликара, тако да се четвртком, суботом и недељом, ко није већ био, може наћи лицем у лице с Јовановићевим делом и реонструисаном амбијенту његовог бечког дома одакле су ствари пренете у српску престоницу.

„Гола Берта”, посебно с открићем идентитета даме и везе с уметником, учинила је да овај музејски простор посвећен великом Јовановићу почне да обара рекорде по посећености.

Павле Паја Јовановић, први српски сликар који је стекао светску славу, рођен је 16. јуна 1859. у Вршцу, а умро 30. новембра 1957. у Бечу. Један  од наших највећих сликара и типичан представник академског реализма пред крај живота поклонио је Музеју града Београда Легат са више од 800 предмета. Своме граду желео је да остави, како је говорио, “оно што би вредело чувати” од његовог рада и алата, како би се направио један атеље, соба мајстора, занимљива за гледаоце који би желели више да сазнају о њему и његовом делу. Оно што бележе биографи је да је у свом животу дугом 98 година насликао невероватан број слика, а да се готово свака може назвати ремек-делом. Осликавао је обичан балкански народ и његове обичаје, али и угледне људе чији портрети одишу господственошћу. Те две стране своје личности је умео да помири Паја Јовановић. Био је и велики господин и човек из народа, па је умео да представи оно најбоље из оба начина живота.

Музеј града Београда је према уметниковој жељи 1970. године отворио Музеј Паје Јовановића. Легат је 1972. године допуњен поклоном уметникове супруге Хермине - Муни Даубер, која је Музеју града Београда оставила 11 уметникових дела.

Владимир Ђуричић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести