свестраног уметника, чине 50 фотографија архитектонских дела и 30 репродукција из његовог сликарског опуса.
Нико није тако пресудно утицао на архитектуру 20. века као Ле Корбизје. Смели визонар, плодни писац и генијални пројектант, био је пођеднако важан по својим теоретским списима колико и по изграђеним остварењима. У изузетно богатом опусу на једнинствен начин заокружио је етику и естетику, доследно их спроводећи на свим нивоима стваралаштва - од урбанизма до детаља.
Ако се осврнемо на основне податке из биографије овог архитекте, уочавамо да су опречна мишљења о Ле Корбизјеовом делу била присутна током читаве његове каријере. И заиста, сарказам и клевете пратили су га готово целог живота. Увек иновативан и изазован, измислио је десетине нових термина (увео је израз брисолеи, који је први применио) и знакова који су постали саставни део модернистичког вокабулара. Постао је један од ретких архитеката чије је славно и надалеко познато име било саставни део свакодневице обичних људи. А како и не би када је пројектовао 75 здања у 12 земаља и израдио 42 урбанистичка плана! Поред тога, за собом је оставио 8.000 цртежа, више од 400 слика и фотографија и 44 скулптуре.
Ле Корбизијеа многи сврставају међу најзначајније архитекте који су деловали у последњих сто година. Рођен 1887. у месту Шо де Фон (Швајцарска) као Шарл Едуард Жанере (псеудоним Ле Корбизје усвојио је у 33. години), своју стваралачку експанзију доживео је између 1920. и 1960. године. Посебна пажња поклоњена је његовим најпознатијим објектима од којих су неки сврстани у ремек-дела модерне архитектуре - вила Ла Рош-Жанере (Париз), вила Штајн-де Монзи (Вокресан, Француска), вила Савој (Поаси, Француска), Кућа заједничког становања (Марсеј), црква Нотр-Дам-ду-О (Роншам, Француска), куће Жаул (Нели-сур-Сиен, Француска), доминикански манастир Ла Турет (на ободу Лиона), Карпентер центар визуелних уметности у Кембриyу (Масачусетс, САД).
Интеракција између индустрије и визуелних уметности створила је основу за Ле Корбизјеове професионалне активности. Осим тога, небројена путовања по Европи и шире, имала су пресудан утицај на његово образовање. Од познатих градских пејзажа, монументалних здања и популарних грађевина сачинио је неку врсту личног трезора који ће му послужити као основа за касније пројекте. Ле Корбизје је први дефинисао кућу као „машину за становање„. Управо је ова формулација изазвала велики скандал у уметности. Он је захтевао да кућа буде функционална и јефтина за просечног радника који живи у граду и ради у фабрици.
Корбизије је тражио прочишћен, рафиниран језик, попут оног који је користио кубизам, одбацивао је динстинкцију између уметности и свакодневних предмета, као и било какве декоративне тенденције. У овом духу пројектовао је многе објекте широм света (Француска, Швајцарска, Немачка, Русија, Индија, Јапан). Његове идеје су у великој мери инкорпориране у пројекат Зграде Уједињених нација у Њујорку, дело које је приписано Воласу Харисону и за које Ле Корбизије никада није престао да тражи ауторска права. Педесетих година 20. века он је без икакве сумње био звезда чија популарност прераста углед уваженог архитекте.
Аутор изложбе је Слободан Станојевић, а поставка ће бити отворена до 9. јануара 2016.
Синиша Ковачевић
