чуле су се јуче на скупу у Српској академији наука и уметности „Култура: основа државног и националног идентитета”. Отварајући скуп председник САНУ проф. др Владимир Костић рекао да је жеља била да се, упркос размимоилажењима у мишљењу, не догоди да крајњи циљ скупа буде конфликт. Отуда, како је приметио, и мото овог састанка - неслагање без љутње: „Симпатична је констатација да је и за појам слободе, не само дијалога, потребан онај други. Сами не можемо достићи слободу”.
– Од културе можемо очекивати превише или премало, али њен суштински значај никада не смемо заборавити – оцена је ресорног републичког министра Владана Вукосављевића. – Култура ствара предуслове за настанак и развој цивилизације, а цивилизација пружа заштитни оквир за даљи напредак културе. Културу чине генерације људског духа и њу мора да стиче свако покољење изнова. Било какав озбиљан прекигд у њеном преношењу или одржавању може да доведе до проблема у друштву... Култура преживљава друштвене, економске, идеолошке преокрете у друштву само ако има језгро. Зато нам је потребна стратегија развоја културе у наредних десет година.
По министровим речима, задатак културне политике је, између осталог, да заштити језик и писмо, да повећава функционалну писменост и ствара амбијент за развој књижевног ставралаштва, али и да се избори за ваљане прописе попут закона о позоришту, којим би се „театар извукао из статусног лимба између социјализма и неолиберализма”. Вукосављевић је додао да се посебна пажња мора посветити и неким облицима аматеризма као што су културно-уметничка друштва, јер су они, како је рекао, „оквир за формирање здравих генерација”.
Наводећи да се културни амбијент младе генерације ствара у оквирима школског система, министар је навео да ће се залагати за то да се у настави више нађу садржаји као што је културна историја Срба, историја светских религија, историја уметности... Истовремено, додао је министар, на одговорним местима у институцијама културе треба афирмисати стручне и образоване људе, наспрам вишедеценијске праксе која је практично афирмисала принцип политичко-партијског кадровања. „То нигде више него у области културе производи негативне последице”, казао је Вукосављевић.
Главни уредник часописа „Градац” Бранко Кукић истакао је да за њега нема дилеме шта треба да су приоритети државе, због чега и сматра да држава, односно Министарство културе, по природи ствари треба у овом послу да имају прецизну стратегију развоја културне политике. То, како наводи, значи и да се „ману популизма и политиканата”, те да више уважавају мишљење образованих и креативних. „Тада ћемо прећи са кукања, подврискивања и пуцања на елементарну бригу о будућности Србије”, уверен је Кукић, уз упозорење да у данашњој нашој култури све погрешно: с једне стране елитистичка култура, а са друге стране „треш са којим не можете да изађете на крај јер се тако добро примио и одлично напредује”.
Кукић је на крају истакао да је улагање у културу најважнији задатак сваке државе, при чему „култура није одмор и разонада, већ нада једног народа за опстанак у свету. „Култура није ствар демократије, односно постаје ствар демократије када су плодови креативности доступни свима. Да може да се бира између два добра”, оценио је главни уредник часописа „Градац”. Научно-стручни скуп у САНУ „Култура: основа државног и националног идентитета” наставља се и данас.
