у низу наших галерија и музеја. Уметност Саве Шумановића обликовале су године школовања и живљења у Земуну, Загребу, Паризу и Шиду, у којима се формирао његов препознатљив сликарски сензибилитет. Галерија која носи име великог уметника и у чијем склопу је и његова спомен кућа у Шиду отворила је прексиноћ, управо на дан његовог рођења, обновљену сталну поставку. По речима Весне Буројевић, директорке Галерије “Сава Шумановић” мале интервенције у изложбеном постору, са преградним паноима, омогућиле су им да се промени стари хронолошки приступ и добију нове могућности за тематско излагање ремек дела. У фонду шидске галерије је чак 417 слика, а већина је из последње деценије Шумановићевог стваралаштва. У новој сталној поставци је 116 слика што је и највећи број до сада, сем 2009. када је поводом 70 година од последње Шумановићеве самосталне изложбе представљено 189 радова.
У централном делу изложбеног простора је прича названа - пут до слике где су изложене 33 слике заједно са скицама, међу којима је једна од најпознатијих „Илочки друм“. На овај начин, како указује директорка посетиоцима се приближава процес настајања ових изузетних уметничких дела и пружа прилика да већ на скицама виде колико је Шумановић био изванредан и као цртач. У једном сегменту поставке изложене су приче из атељеа, слике на којима се види атеље уметника и он како ствара, а део је посвећен радовима из циклуса поглед кроз прозор атељеа, као и улици. Наша саговорница посебно издваја нови простор у коме су могли да изложе комплетан циклус „Купачице“ у непрекинутом низу од 31 метар што одаје посебан утисак.
Нека дела су у сталној поставци обавезна, као што су скица за слику „Пијани брод“ или триптих „Берачице“. Трећа слика у овом триптиху је последње дело на којем је Шумановић радио пред трагични крај, она је остала да се суши на штафелају када су га ухапсили. Сам је написао на слици „завршио 26. августа поподне“, а 28. ујутро су га ухапсили и касније стрељали са групом суграђана у Сремској Митровици. Небројене су могућности за различите поставке, да имамо још оволико простора не би никада исцрпели све начине и велико је задовољство излагати ово богатство уз причу која увек може да крене из неког другог угла обогаћена новим сазнањима и детаљима - каже Весна Буројевић. - Оно што јесте богатство наше галерије, уз највећи уметнички фонд и спомен кућу је и велика документарна грађа која нам омогућава да нашим посетиоцима испричамо комплетније и садржаније приче. Зато је и основана галерија, Савина мајка, Персида Шумановић је у даровном уговору навела да је њихова заједничка жеља била да се у Шиду отвори музеј у коме ће слике на најбољи начин моћи да се доживе, у простору у коме су и настале, у аутентичном светлу и амбијенту.
У новој поставци у Шиду уз најпознатија ремек дела су и слике које дуже нису биле излагане, а акценат је стављен на оне које су прошле конзерваторско рестаураторски третман. По речима директорке, од 2007. траје врло успешна сарадња са Покрајинским заводом за заштиту споменика културе чији стручњаци су сачинили елаборат о процени стања и услова чувања слика и од тада се систематски ради рестаурација кроз коју је прошло већ стотинак вредних дела. Шидска галерија ће током пролећа гостовати у Галерији Матици српске са изложбом о париском периоду у Шумановићевом стваралаштву.
У амбијенту изложбе „Мирослав Краљевић и следбеници” Модерне галерије из Загреба, која до 21. фебруара гостује у Спомен збирци Павла Бељанског у Новом Саду, обележен је јубилеј Саве Шумановић предавањем управнице др Јасне Јованов. После Краљевића, Шумановић је најзаступљенији уметник на овој изложби са осам експоната, међу којима је и “Скулптор у атељеу” (1921), кључно дело за рецепцију кубистичких утицаја у целокупном југословенском сликарству тога времена. Управо ових дана у Спомен збирку су враћене слике које су протекла два месеца гостовале на врло запаженој изложби “Бисери модерне” у Загребу, тако да се поново могу видети ова ремек дела из колекције Бељанског у којој је и девет Шумановићевих слика.
Предавање је било посвећено управо загребачком периоду у Шумановићевом стваралаштву где је живео, школовао се, стварао и који је веома значајан за њега лично, али и за укупан уметнички миље. По речима Јасне Јованов, Шумановићево сликарство је донело много новина у изложбени ликовни живот Загреба у том периоду и представљало велику прекретницу, иако његове слике у првом тренутку нису најбоље схваћене, али истовремено прекретницу су чинила и његова објашњења сопственог сликарства као и текстови који је загребачка критика писала како би публици приближила Савино сликарство и упознала је са новим тенденцијама у уметности тог времена. Тај период од десетак година није јединствен, он је прешао огроман развој од сликара пејзажисте, сликара класичног формата, преко кубистичког сликарства до неокласицизма који крунише његове последње дане у загребачком периоду пред поновни одлазак у Париз.
- Његово уметничко формирање у Загребу одвијало се у миљеу изложбеног живота и поред уметника који су прихватали другачији, модернији однос према слици. Већ 1916. је први пут излагао на школској изложби, наредне године учествује на Пролетњем салону, најрепрезентативнијем пресеку стваралаштва, а 1918. има прву самосталну изложбу у угледном салону Урлих – наводи Јасна Јованов.- У јесен 1920. први пут одлази у Париз, где слика, обилази галерије, да би затим ступио у атеље Андреа Лота, чувеног педагога који му је помогао да пронађе себе. Са тим сликама насталим у Паризу Сава се поново враћа у Загреб, где је 1921. приредио изложбу у Умјетничком павиљону, међутим загребачка критика и публика нису схватили ове слике које су битно другачије од оних пре одласка у Париз. Једно је био охрабрујућих текст Растка Петровића који је објаснио Савино деловање.
До 1925. је остао у Загребу, успео је да адвокату Дорићу прода 20 слика што му је омогућило да поново оде у Париз, као већ реномирани уметник, где је остао наредне три године. По повратку, по речима Јасне Јованов, Шумановић поново другачије слика, приређује изложбу у Београду коју је пропратила критика Тодора Манојловића у којој он уочава “олују на његовим сликама” због колорита који се опет мења.
Овај значајан јубилеј обележен је прексиноћ и у Галерији Матице српске представљањем уметничке колекције од 50 уметничких дела Саве Шумановића – уља на платну, цртежа, скица, која су пристизала од 30- их година 20. века па све до 2013, кроз кустоску причу Јелене Огњановић и Станиславе Јовановић. Прво дело у колекцији доспело је захваљујући Тодору Манојловићу, књижевнику и ликовном теоретичару који је Музеју Матице српске 1936. поклонио слику “Жена са воћем” из 1921. Занимљиво је да је од слика које је Шумановић продао адвокату Дорићу у Загребу, 17 касније откупила управо матичина Галерија. Велики број посетилаца био је у прилици да види неке од најзначајнијих слика Саве Шумановића која се налазе у Сталној поставци уметности прве половине 20. века, али уметничка остварења која се ретко излажу.
Нина Попов
Филм „Шумановић– комедија уметника”
У Спомен-збирци Павла Бељанског данас у 17 часова биће приказан филм „Шумановић – комедија уметника” по сценарију недавно преминулог Бранка Вучићевића, истакнутог сценаристе, публицисте и филмског критичара, у режији Бранимира Димитријевића и Бориса Миљковића. Ова ТВ драма настала 1984. прати причу о необичној судбини уметника, људима и догађајима који су утицали на стварање уметничког израза и сензибилитета славног сликара. Главне улоге поверене су Љубивоју Тадићу (Сава Шумановић), Андријани Виденовић (Кики), Срђану Шаперу (Растко Петровић) и Паолу Мађелију (Андре Лот).
