Аутори поставке др Јасна Јованов и др Звонко Маковић одлучили су се за 80 врхунских уметничких дела 30 аутора заступљених у колекцији Бељанског која је први пут у овако значајном обиму представљена ван Србије. Ови уметници припадају минхенском кругу импресиониста или интернационалном кругу Париске школе.
Међу њима су Надежда Петровић, Јован Бијелић, Петар Лубарда и многи други. Поједини аутори попут Петра Добровића, Саве Шумановића, Ивана Табаковића, Милана Коњовића или Игњата Јоба деловали су и у оквиру загребачке ликовне сцене. Издваја се најмаркантнија личност културног живота Загреба и Хрватске, сликар Влахо Буковац, који је иницирао изградњу Умјетничког павиљона 1895. године, а његова слика Велика Иза (1882) заузима истакнуто место у поставци и наглашава значај за институцију у којој се чува.
Уз ауторе изложбе говорили су и Јасминка Поклечки Стошић, управница Умјетничког павиљона, Славиша Грујић, покрајински секретар за културу АПВ, мр Весна Јурић Булатовић и помоћница министра културе Републике Хрватске за музејско-галеријску делатност, а изложбу је отворила Весна Кусин, заменица градоначелника Града Загреба.
– Поносна сам што се више од 50 година од како је основана Спомен збирка Павла Бељанског ова колекција излаже у Загребу, шта више у Павиљону Влаха Буковца – рекла нам је др Јасна Јованов. – Са великом стрепњом кренули смо у овај простор, мада свесни да је то најлепше и најбоље место где би се наша колекција могла видети и поставити. Када је Бељански поклонио своју колекцију Новом Саду један од његових услова је био да се за њу изгради посебна зграда.
Тако је и било: архитектонски једноставна, како не би конкурисала сликама, како ни један експонат не би био угрожен спољашњим ефектима. Умјетнички павиљон је сам за себе експонат па нас је некако био страх за слике. Међутим, сада видим да у овом простору оне сјајно функционишу, да слике које врло тешко подносе да се нађу једна поред друге, јер су превише јаке, у пуном тону могу да се покажу .
Када је видео ова дела на зидовима Умјетничког павиљона, схватио је да су многа од њих дошла на своје исходишно место, рекао је др Звонко Маковић.
– Многи сликари и скулптори које овде налазимо заправо су уметници које смо познавали – појаснио је Маковић. – Неки од њих су били пре стотину и више година, неки пре 50, али јако је мало дела која су у нашем животном веку овде прошла. Они никада нису били представљени као део јединствене целине, а та целина, то је укус, став и избор једног великог човека – Павла Бељанског. Ми заправо одајемо почаст том великом човеку који је знао изабрати, а при томе му је помагао његов први портретиста Марино Тартаља који га је усмерио да сакупља своје савременике, а не ренесансне и барокне мајсторе.
Поставка је део свеобухватног пројекта размене изложби између Србије и Хрватске. Паралелно са представљањем колекције Бељанског у Загребу, у Спомен-збирци Павла Бељанског у Новом Саду од 3. децембра до 21. фебруара гостоваће изложба “Мирослав Краљевић” и следбеници из збирки Модерне галерије из Загреба.
Нина Попов
